И ЖЕНЕ ОГРЕЗЛЕ У АЛКОХОЛИЗАМ: Специјална болница у Вршцу проширује капацитете одељења за лечење болести зависности

ЖЕНСКО одељење за лечење болести зависности, које од 2024. функционише као засебна организациона јединица у оквиру Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу, на лето ће удвостручити своје капацитете, захваљујући донацији амбасаде САД. У току је реконструкција постојеће зграде и доградња новог објекта са просторијама за радну терапију и фискултуру, као и са додатним собама, у којима ће, уместо садашњих 15, убудуће моћи да буде смештено до 30 пацијенткиња.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Потреба за овом инвестицијом исказана је због све већег броја жена у Србији, које су огрезле у алкохолизам и наркоманију, али и због чињенице да многе од њих постају свесне свог проблема, те се, упркос стигматизацији, одлучују да затраже помоћ.

-Стрес на послу, финансијска несигурност, општи услови живота, као и трпљење неког вида породичног насиља, главни су узроци појаве анксиозних и депресивних поремећаја код жена. Уместо да потраже помоћ лекара, оне тада у покушају „самолечења“ посежу за алкохолом или опијатима, најчешће хероином, амфетамином, спидом, екстазијем, па и кокаином, који је постао све доступнији, јер више није толико скуп – објашњава начелник женског одељења, психијатар др Драган Мамојка, истичући да тада настаје много дубљи проблем, који се касније не може решити, уколико зависница нема чврсту вољу за тим.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Специфичност вршачког одељења је то што пацијенткиње могу да остану на лечењу докле год не осете да су спремне да се врате у примарно окружење. То је много значило С. З. (50) из Зрењанина, која је због алкохолизма ту својевољно провела безмало три године. Сада је, каже, спремна за самостални живот, који је одлучила да настави у Вршцу, јер је за родни град вежу ружне успомене. Већ је нашла стан, а сада тражи посао...

-Сигурност ми улива то што је болница близу, па ћу моћи редовно да долазим на контроле код својих лекара, који много труда и стрпљења улажу у оздрављење свих нас на одељењу. Једини начин да им се захвалним на томе што сам пронашла свој нови свет, је да будем добро и да поштујем правила апстиненције – каже С. З., за „Новости“.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Међу пацијенткињама има и оних које на лечење нису дошле својом вољом, већ одлуком суда, али и оне, када прегурају период апстиненцијалне кризе, који траје две до четири седмице, почињу да сарађују. Тако је било и са М. Н. (40) из Пожаревца, која је још као адолесцент почела да користи све врсте дрога, а на крају је чинила и кривична дела, само да би дошла до хероина.

-У почетку сам била јако лоше, а сада сам две и по године у стабилној апстиненцији. Све се променило када сам се, уз помоћ стручног тима, освестила и у себи преломила да желим другачији, бољи живот. То је оно што је у овом процесу најтеже, да чврсто решиш да се никада нећеш вратити старим навикама – каже М. Н, коју чека још годину и по дана рехабилитације.

Пацијенткиње, иначе, долазе из целе Србије и из свих слојева друштва, мада др Мамојка каже да преовлађују оне из социјално угрожених категорија. Најстарија је имала 66 година, што доказује да никада није касно за оздрављење.

Ј. Ј. БАЉАК

Фото: Ј.Ј.Баљак

КАПАЦИТЕТИ МАЊИ ОД ПОТРАЖЊЕ

ЛЕЧЕЊЕ наркоманије у вршачкој специјалној болници почело је 2009, када је формирано одељење са свега четири постеље. Убрзо је тај капацитет проширен на 20, а 2021. године и на тренутних 40. Од тог броја, 25 постеља је на мушком одељењу, а 15 на женском, на ком се лече и наркоманија и алкохолизам. Интересовање пацијената је веће од садашњих капацитета, па су направљене неформалне листе чекања. Др Мамојка очекује да ће након проширења, када ће укупно имати 55 постеља, сва та места врло брзо бити попуњена.

Фото: Ј.Ј.Баљак

ПОВРАТНИЦИ

-БОЛЕСТИ зависности су попут хроничних болести, које се не могу излечити, али се могу држати под контролом. Ми после рехабилитације, нарочито оне која траје само две до четири седмице, не можемо да гарантујемо да ти пацијенти више никада неће користити алкохол или дрогу, али смо ту да им помогнемо. Понекад сматрамо да је успех и само то када их научимо и охрабримо да нам се јаве, када осете да ће поново имати проблем – наглашава др Мамојка, који је, иначе, тренутно на субспецијализацији болести зависности, а таквих је стручњака у Србији јако мало.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације