УЖИЧАНИ, 60 ГОДИНА ПОСЛЕ МАТУРЕ: Славе дух доживотног пријатељства

Никола Јанковић
Никола Јанковић

26. 05. 2025. у 12:21

У средњошколске клупе, први пут су сели давне 1961. године. Током четири године школовања, створили су искрена и дубока пријатељства, ову повезаност негују и славе до данашњег дана: после пуних шест деценија од матуре, једна генерација Средње економске школе у Ужицу, поново је на окупу.

УЖИЧАНИ, 60 ГОДИНА ПОСЛЕ МАТУРЕ: Славе дух доживотног пријатељства

Н. Јанковић

Време троши људски век, коса је седа, али се боре и животна искуства носе са достојанством. Многих на оваквим скуповима, нажалост више нема. Све то ипак стаје у дух једне генерације, после 60 година другови се и даље препознају по непромењеној искри у очима. Много проживљеног неповратно одлази у заборав, али анегдоте и успомене из периода када су деца постајала људи, остала су у сећањима као највреднији садржај раскошне животне ризнице.

- Било је осмеха и очију пуних суза. Било је то другачије време, безбрижни чисти и неискварени учили смо о свету око себе. Била је то привилегија, посматрати и спремати се за свет могућности, у тренутку када је мало ко имао патике, још је мање било оних у ципелама, махом су деца пристигла у град из села око Ужица, Ариља, Пожеге, Ивањице, Чајетине или Бајине Баште, у пироћанима. Највећа сласт била је отићи на баклаве код тада чувеног посластичара Исмаила Турсељија, а џепарац се зарађивао уношењем дрва  - говори Ужичанин Миодраг Стевановић, испред своје генерације – Током лета, радо смо се одазивали на радне акције,учествовали смо у градњи аутопута Ниш – Београд, Јадранске магистрале у Црној Гори…

Међу ђацима је владало дубоко поштовање према родитељима и наставницима, школа је била једини пут за будући, добар и честит живот.

- Овакав систем вредности, утицао је да смо махом сви били добри ђаци. Сви до једног, одмах после матуре, почели смо да радимо, затим и да стварамо породице. Потребе тадашњег друштва за младим и образованим људима биле су велике, а за живот су нас спремали и учили професори попут Светозара Цукановића, Пера Хаџипетровића, Милана Цуцића, Мирјане Килијан, Заге Митровић, Наде Поповић…

Некадашњи школарци имали су, још тада, велики значај за друштво: учествовали су свим срцем у изградњи своје земље. Убрзо, засновали су своје породице и постајали успешни на својим пословима, многи су постали познати економисти, привредници и руководиоци, верни духу заједништва и племенитости који су неговали у учионицама и холовима реалке, у којој се економска школа налази и данас.

Испред реалке настала је и њихова најновија фотографија. Да се окупе у што већем броју, побринуо се Милош Кнежевић, који уредно води евиденцију некадашњих ђака, прикупља и чува контакте, адресе…

- Од око 50 живих, некадашњих ђака ове генерације, на окупљању се појавило нас 25. Дошли су другови из свих крајева Србије, из Београда, Новог Сада, Чачка, Краљева, Пожеге, Бајине Баште и других места, да још једном поделимо радост некадашњег заједништва, које је од нас створило, верујем, добре људе – додао је Стевановић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПОГИНУО РАМОС: Шпански фудбал тугује због трагичне саобраћајне несреће