ПОКРИЛИ СМО СВАКУ ДРУГУ КУЋУ У ЛЕВЧУ: Брачни пар Павловић из Сиљевице код Рековца једини школовани лимари у овом крају(ФОТО)
У СИЉЕВИЦИ код Рековца живе Павловићи, необични пензионери - Миломирка (67), звана Беца, и Милен (73), познатији као Попај.
Фото:З.Глигоријевић
Њихов просечан дан почиње овако - попију таблете за епилепсију, па пођу да раде - она се пење на кров и поставља лимене панеле и олуке, а он јој даје савете ако су јој потребни.
Овај необичан брачни пар не само што је међу малобројним лимарима у Левчу, већ су њих двоје једини школовани лимари. Док Милен 1999. године није отишао у инвалидску пензију, јер је проглашен неспособним за рад, заједно су покривали кровове, израђивали и постављали олуке, од јутра до мрака и то без паузе. Када се Милен разболео, а Миломирка, по занимању кв бравар монтер и кв металостругар, остала без посла после 25 година рада у крагујевачкој фабрици аутомобила, силом прилика је преузела његов посао, јер су морали да школују децу. Ова вредна, а надасве храбра жена, не само што је епилептичар, већ има инвалидност од 40 одсто. И поред тога, она ради на крову и на температури од 40 степени Целзијуса. И тако већ три деценије.
- Када сам се први пут попела на кров, није ми било свеједно. Буквално сам бауљала, док је Милен с лакоћом трчкарао по њему. Касније сам се навикла, али доза страха увек постоји, јер се ради на висини. У почетку су сви чудили када виде жену на крову, али пошто све професионално одрадим, брзо су ме прихватили - каже Миломирка.
Помагала и деца
ИНЖЕЊЕРИ информатике, кћерка Наташа и син Ненад, барабар су са родитељима радили лимарију, копали и сакупљали сено, све док се нису запослили. Њих четворо урадили су цео хотел "Колибу" на Грзи. Миломирка је са Наташом секла панеле, закачила би их конопцем и додавала Милену и Немањи, који би чекали на крову. Потом би се и оне попеле и сви би заједно фиксирали панеле. Родитељи су им плаћали. Од зараде на Грзи, рецимо, купили су нов аутомобил.
- Сваку другу-трећу кућу у рековачкој општини смо ми урадили, а радили смо и по околини. Фабрику у Рековцу смо такође сами урадили, као и многе цркве и конаке, које смо опшивали бесплатно - вели Миломирка.
Посао "из нужде" је толико заволела да иако јој, како сама каже, није нужда, и даље ради, јер је много тражена, зато што обавља и послове који нису лимарски, попут замене летви, греда и црепова. Драго јој је када су људи задовољни. Нарочито када је нешто компликовано, па мора да "мозга" и уради тако да буде и лепо и функционално.
Њен супруг потврђује да она ради беспрекорно и додаје:
- Док сам радио, покушавао сам да нађем доброг радника, плаћао и више него што је требало, али нико није могао да ме прати као она. Увек је знала шта треба да уради, коју алатку да ми дода. Грабила је чак и мој посао.
И Милен је одличан лимар, па су му својевремено, док је радио свуда по свету, нудили и дуплу плату само да би остао. Понуде је одбио и вратио се у завичај, јер му је породица била преча. Павловићи су одбили и понуду да раде у Аустралији, јер је предуслов био да сву покретну и непокретну имовину ставе под хипотеку. И нису се покајали, јер су добро зарађивали, а обрађивали су и велико имање.
Дешавају се несреће
НАЖАЛОСТ, Миломирка је доживела несрећу на послу. Док је у Крагујевцу радила кућу стару сто година, пропала је кроз каратаван.
- Пала сам с висине од 4,5 метра. Кућа је била стара сто година и имала је каратаван. Чинило ми се да падам читаву вечност. Торбу с алатом нисам испуштала. Када сам после пада дошла себи, видела сам да сам сва крвава, али сам била срећна што нисам пала на шут и летве са ексерима, које су биле око мене. Нисам могла да изађем из куће, па сам нашла мердевине и на кров се попела кроз исту рупу кроз коју сам пропала. Нисам ишла лекару, јер смо журили да завршимо кров пошто се спремала киша - прича Миломирка.
Милен је несрећу доживео у лову. Три драмлије завршиле су у његовој глави, а једна у руци. Лекари су му извадили две, а две су му и даље у телу. Пре несреће бавио се бициклистичким тркама. Био је седми у бившој Југославији и четврти у Србији.
Препоручујемо
КИКИНЂАНИН НЕСТАО У НОВОМ САДУ: Последњи пут виђен на Божић у насељу Адице
11. 01. 2026. у 20:40
ПРЕМИНУО ТВОРАЦ ЈАВНИХ ЧЕСМИ ПО ВОЈВОДИНИ: Одлазак др Мирослава Кукучке из Кикинде
11. 01. 2026. у 20:39
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)