ПАМТЕ РАЗАРАЊЕ И ЈОШ БРОЈЕ ЖРТВЕ: Смедерево обележило 84 године од велике експлозије у Тврђави, 5. јуна 1941. и погибије на хиљаде људи
ТАЧНО 14 сати и 14 минута, писак локомотиве и црквена звона и овог 5. јуна подсетили су на највећу трагедију у шест векова дугој историји Смедерева када је, на овај дан, 1941, од последица експлозије немачке мунције у Тврђави, страдало више хиљада житеља, а град готово био сравњен са земљом.
Фото: Н. Живановић
Детонације је тог четвртка, на пијачни дан, била толико јака, да је направила кратер дугачак 50 и дубок девет метара, а ударни талас кретао се брзином од пет километара у секунди и имао снагу од 10 милиона коњских снага - што је јачина атомских бомби које су, четири године касније, бачене на Хирошиму и Нагасаки.
Ризик
ЗБОГ великог ризика услед неусловног чувања, само седам дана пре трагедије, високи немачки официри наложили су затварање складишта у Смедеревској тврђави. Врхунац упозоравајућих вести био је 3. јуна, када се у 14 сати догодила једна мања експлозија.
Само два дана касније, готово у исто време, догодила се апокалипса...
- У тренутку експлозије, по немачким војним документима, у Смедеревској тврђави налазиле су се око 374 тоне тринитротолуола у бурадима, 2.800 тона муниције свих врста, са 172 тоне експлозива и барута, као и 425.000 детонатора - сабрао је, после вишегодишњег истраживања, Мирослав Лазић, виши кустос историчар Музеја у Смедереву.
На град се сручило најмање 4.000 тона камена из зидина Тврђаве, а тадашња Комисија за обнову констатовала је да је од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. До данас није доказан број повређених и погинулих, али се верује да их је у граду који је на почетку Другог светског рата насељавало око 11.000 људи било и до 4.500. Само овдашња Гимназија објавила је умрлицу са именима 41 погинулог матуранта, а смртно је страдао и већи део ансамбла новосадског Народног позоришта...
Докази
У СМЕДЕРЕВСКОМ Музеју, поводом тужне годишњице, показане су новооткривене фотографије које сведоче о размерама катастрофе, а предавање "5. јун 1941. - трагедија и меморијализација" одржао је музејски саветник и историчар Мирослав П. Лазић.
Данас о трагедији сведоче спомен-костурница на Старом гробљу, са именима 485 жртава, а венци су положени на "Споменик 5. јуни". Испред Историјског архива у Смедереву, до 15. јуна, отворена је изложба фотографија, са исечцима из домаће и светске штампе, названа "Кад су часовници стали".
Препоручујемо
ЗА СУБВЕНЦИЈЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА У ПАРАЋИНУ: Подношење захтева почеће 12. јануара
10. 01. 2026. у 13:28
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ВОЗАЧЕ: И данас бесплатно паркирање на отвореним паркиралиштима у Пожаревцу
10. 01. 2026. у 11:37
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)