РУДНО БЛАГО ОД НАЈМАЊЕГ СЕЛА СТВОРИЛО ГРАД: Изложба "Дуће ла каса" борског музеја, о култури становања, на гостовању у Неготину
ПРОШЛОСТ је на тренутак оживела међу експонатима који приповедају о првим данима рударског Бора и свакодневном животу у околним селима с краја 19. и почетка 20. века. Изложба "Дуће ла каса", у преводу са влашког "Иди кући", обједињује градску и сеоску културу становања тог времена, кроз намештај, предмете из домаћинства, фотографије и приче које се не заборављају.
Фото: С.М.Јовановић
Изложбу је приредио Музеј рударства и металургије у Бору, а њена ауторка, етнолог и музејска саветница Сузана Мијић, подвлачи да поставка доноси "поглед у паралелу две културе становања сеоске, која је била свакодневица у околини Бора, и градске, која је са доласком Француза почетком 20. века донела велике промене".
- Најстарији предмет на овој изложби датира из 1874. године и реч је о једној преслици. Бор је све до краја 19. века био најмање село у том крају, а открићем руде врло брзо постаје најбогатији рудник у Европи и други у свету. Већ 1904. конценсију добијају Французи, и почиње нагла изградња. Годину дана касније формирано је прво колонијално насеље - каже Сузана Мијић.
Дух тих промена оличен је кроз покућство првог директора борског рудника, Фрање Шистека. Масиван, резбарени намештај од пуног дрвета, типичан је за тадашње велике урбане центре, али не и малени Бор који је почетком 20. века тек почео да се развија.
Фото: С.М.Јовановић
Нова стална поставка
ЕТНОЛОШКА збирка Музеја рударства и металургије плод је дугогодишњег рада етнолога и конзерватора који брину о њој. У Музеју истичу да се етнолошко благо овог краја промовише широј јавности кроз изложбе али и "Каталогом етнолошке збирке покућства" који су недавно публиковали.
- Улазимо у другу фазу нове сталне поставке. Надамо се да ће бити готова до Дана музеја, 15. децембра и верујем да ће нам бити један од најважнијих пројеката у овој години - каже Драган Николић, в. д. директора борског музеја.
- Наш музеј је 1975. откупио гарнитуру намештаја Фрање Шистека. Нису баш били идеолошки подобни у то време и чамили су у депоу. Конзервирани су пре неколико година у Београду. Није све изложено, јер су у питању гломазни елементи, али публика може да види каква је то култура становања била, на нивоу Београда, Загреба, Беча у једном маленом селу у беспућу Црне реке - објашњава ауторка.
Са једне стране је раскош урбаног Бора у прошлости, са друге скромност и практичност предмета сеоског становништва. Преслице, троношци, софре, колевке, девојачки сандуци за спрему и други делове покућства и данас сведоче о једном потпуно другачијем начину живота. Велики број ових предмета више се не користи, али су, како наглашава ауторка, драгоцени за разумевање једне културе.
- Тешко је радити изложбу од неких предмета који су били свакодневица у не баш богатој средини као што је околина Бора са 11 села која су насељена влашким становништвом, а само је једно село српско. Ти су предмети рађени веома мало, тек дорадом људске руке, као што су ступе, пиве, обичан пањ који је издубљен и коришћен кроз низ генерација. Користили су се док се не униште, потпуно супротно нашем потрошачком друштву - наводи етнолошкиња Сузана Мијић.
Изложбу употпуњују архивске фотографије и подаци о настанку модерног Бора, па поред етнографске вредности, скреће пажњу и на шири контекст - нестајање села и трајне последице индустријализације. Иза сваког предмета стоји судбина људи који су живели на том простору, у време када се једно село претварало у индустријски центар, а сељачка кућа чувала топлину и традицију.
- Приоритет нам је да набављамо предмете из угрожених села, као што су Кривељ и Оштрељ. Велики број предмета на изложби потиче управо одатле. Људи се расељавају, села нестају. Рударство је агресивна и деструктивна грана. Прва концесија коју је добио Ђорђе Вајферт гласила је на Бор, Кривељ и Оштрељ. Данас, у 21. веку, опет су та места у жижи - подсећа ауторка изложбе "Дуће ла каса" којом Музеј рударства и металургије у Бору симболично подсећа на повратак кући, не нужно физички, већ сећањем и поштовањем према ономе што је некад било.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ЈЕТРА МУ НЕ ФУНКЦИОНИШЕ..." Нови детаљи здравственог стања Халида Бешлића - менаџер открио све
ФОЛК певач Халид Бешлић недавно је хоспитализован због лошег здравственог стања.
29. 08. 2025. у 11:20
"РАСКИНУЛИ СМО, ОСТАЛА САМ САМА ДА ПЛАЧЕМ И ЈЕЦАМ" Недина емотивна исповест: "Узео ми је све"
"РАСКИНУЛИ смо, а са собом је понео пет песама које смо већ снимили."
29. 08. 2025. у 19:44
ТРОГОДИШЊА КАЗНА! ФИБА усред ноћи санкционисала Филипа Петрушева због искључења на мечу Србија - Португал на Евробаскету!
Европско првенство у кошарци, Евробаскет 2025, настављено је уз бурну утакмицу Србија - Португал, а Филип Петрушев не само да је искључен на том мечу, већ га је током ноћи између петка и суботе светска кућа кошарке, ФИБА, оштро казнила.
30. 08. 2025. у 00:52
ЈЕЗИВА ТУЧА НАВИЈАЧА У БЕОГРАДУ: "Гробари" и "делије" се тукли крвнички (ВИДЕО)
Навијачи су поново у центру пажње.
29. 08. 2025. у 23:28
НОЋ КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА ПУТИНА: Тражио тенкове, стигао негативан одговор - од тада га нико није сломио
ОНАЈ ко жели да схвати данашње понашање Владимира Путина, мора да зна и причу шта му се догодило те драматичне ноћи у Источној Немачкој пре 35 година, писао је Би-Би-Си у причи о руском председнику.
29. 08. 2025. у 11:08
ЗНАТНО НИЖА КАМАТНА СТОПА: Искористите специјалну понуду
Многе погодности које се не пропуштају. Искористите прилику до краја месеца.
01. 10. 2024. у 10:10
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући
ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.
27. 08. 2025. у 17:50
ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15
ХЕРОЈИ НА ПАРКЕТУ: Наши репрезентативци из клиначких дана - можете ли да погодите КО ЈЕ КО (ФОТО)
ПОГЛЕДАЈТЕ како су наши Орлови изгледали у детињству, у својим првим спортским данима, када је кошарка била игра, а не професија.
29. 08. 2025. у 18:39
Најновије из рубрике
НАПРАВЉЕНА ПЉЕСКАВИЦА ОД 90 КИЛОГРАМА МЕСА: Иста екипа лесковачких мајстора роштиља поставила нови рекорд
На лесковачкој „Роштиљијади“ вечерас је поново оборен рекорд у припреми највеће пљескавице на свету. Она је направљена од 90 килограма роштиљ меса и за 3,6 килограма је тежа од прошлогодишње.
28. 08. 2025. у 21:33
ГОСПОЈИНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У КРАГУЈЕВЦУ: Сабор народног стваралаштва
На дан када Српска православна црква слави један од четири највећа празника посвећених Богородици, "Успеније Пресвете Богородице" и ове године у Крагујевцу се одржава традиционални Сабор народног стваралаштва. Овај празник је и слава Саборне цркве у Крагујевцу.
28. 08. 2025. у 17:37
ПРИРЕЂЕН ПРИЈЕМ ЗА ДИРЕКТОРЕ НОВОСАДСКИХ ШКОЛА: Градоначелник Жарко Мићин пожелео успешан почетак нове школске године
Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин приредио је данас у Градској кући пријем за директоре новосадских основних и средњих школа и том приликом им пожелео успешан почетак нове школске године.
28. 08. 2025. у 14:59
ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА ПОМАЖЕ ОБНОВУ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ У ТИВТУ: Маја Гојковић у радној посети црногорској општини
ПРЕДСЕДНИЦА Покрајинске владе Маја Гојковић разговарала је данас у Тивту са председником те црногорске општине Жељком Комненовићем о подршци наше Покрајине у обнови Цркве Светог Саве у центру тог бококоторског града.
28. 08. 2025. у 14:35
ТРКА ЗАТВАРА УЛИЦЕ: Завршне припреме за атлетску манифестацију у Краљеву
Друга улична атлетска трка под називом „Трка Краљева – Трка за дечју радост“, у Краљеву ће бити одржна у недељу, 31. августа, уз учешће око 800 такмичара из свих крајева Србије, као и из БиХ, Румуније, Турске, Словеније, Црне Горе, Северне Македоније, Аустрије, Индије, Филипина, Кеније и Аустралије.
28. 08. 2025. у 11:32
Коментари (0)