РОК ФЕСТИВАЛ НАСТАО У КАФАНИ: У Кикинди вечерас почиње „Сувача демо фест“, основан пре десет година

У Моравској улици у Кикинди, преко пута старог млина, из кафане породице Грбић, која је на тој адреси дуже од пола века, одувек се чула музика. Некада давно народна, „ћирилица“ са хармоником и певачицом, а већ деценију је то је место где се свира искључиво добар рокенрол.

Фото: Р. Шегрт

Откако је вођење локала преузео Витомир, трећа генерација Грбића, и популарном локалу променио име, музика је другачије засвирала. Кафана, која је помало и кафић, већ годинама сваке среде постаје клуб у којем се смењују рок бендови, локални, али и оних који долазе из целе Војводине, јер су чули за магију тог места. Још је значајније да је тај бифе родно место рок фестивала, који ће у суботу (12. јула) имати своје јубиларно, десето издање. „Сувача демо фест“ назив је добио јер се одржава поред старог млина суваче, јединог таквог у земљи.

Фото: Р. Шегрт

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

За тај догађај, због којег се улица затвара за саобраћај, а бројна публика ужива у концертима, заслужан је Војислав Воја Ђукић, изврсни бубњар, љубитељ рокенрола, који га истински воли, свира и живи.

- „Сувача демо фест“ настао је из дружења средом у овој угоститељској кући. То није случајно, јер сам баш у овој кафани и ја први пут узео палице и засвирао бубњеве. Имао сам тада седам година. Ово је једна од оних кафана у коју кад једном уђеш, поново се враћаш. Пријатељи и ја смо пре десет година овде почели џем сешн, што је било врло инспиративно. После два месеца са много надахнућа смо покренули фестивал. Наша идеја о рокенрол свиркама проширила се као инфекција. Одлучили смо да представљамо младе бендове и музичаре и то чинимо до сада – прича Ђукић.

РЕГИСТРУЈ СЕ И ЧЕКА ТЕ 5 ДАНА БОНУСА - БЕЗ РИЗИКА!

Фото: Р. Шегрт

У то време мали Лука Грбић, осмогодишњи дечак, четврта генерација Грбића, инфицирао се рок музиком. Сада већ пунолетни младић, као Ђукић некада, у породичној кафани свира бубњеве, али повремено ради и за шанком и носи тацну.

- Кафану је 1967. године отворио мој прадеда Миле. Када се он пензионисао посао је наставио деда Бранко, а од њега је већ чувени „Грмеч“ преузео мој отац Витомир. Иако је тата променио име, сви и даље користе стари назив. Сваке среде рок се свира и слуша само у „Грмечу“ – прича Лука.

Фото: УМ "Сувача демо фест"

Кафана је отворена најпре у малом простору који је Миле Грбић закупио. Било је само шест столова. После две године, купио је ту кућу и сам, својим рукама и зидарским умећем, направио нову, са кафаоном од 18 столова

- Мој отац Миле је пре 58 година, на овом месту отворио кафану „Грмеч“ јер смо ми колонистичка породица из Босанске крајине, из околине Босанског Петровца. Грбићи су расли испод те чувене планине коју је Ћопић волео и описао. Најпре смо живели у Накову, а после се преселили у Кикинду. Око имена кафане није било никакве дилеме, Грмеч и никако другачије. Када сам се ја пензионисао, мој син јој је дао ново име, а ја се нисам мешао. Нека ради како хоће. Али сви Кикинђани и даље иду у „Грмеч“ – присећа се породичне хронологије Бранко Грбић (71).

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

 

 

Већ десет година стара кафана породице Грбић, која је својевремено била омиљено састајалиште кикиндских директора, локалних хармоникаша и тамбураша, место је за „џемовање“ и неке нове генерације. Чак и оне најмлађе.

- У суботу ће „Сувача демо фест“ отворити хорић „Цврчак“ који чине најмлађи чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“. То друштво нам је пресудно помогло прве године, када нисмо имали ни текући рачун. Већ следеће смо основали удружење музичара „Сувача демо фест“ које сада, само уз велики ентузијазам и помоћ пријатеља и спонзора, одржава ову рок причу у којој је сваке године око стотину учесника. Овај фестивал је наша потреба да помогнемо младим музичарима, да им дамо шансу да свирају на правој, великој бини, на концерту пред много публике – каже Воја Ђукић, чије име је уважено и на „Нишвилу“.

МАЛИ КАБАРЕ

- Необичано нам је драго што су квалитет нашег програма препознали образовани људи, попут професорке музике Ђијанте Ловаш из Бечеја, која тамо организује музичке радионице и мале музичаре упознаје са нашим фестивалом. После десет година поново сарађујемо са „Гуслама“ и промовишемо њихов „Цврчак“. Наше „џемовање“ средом је један мали кабаре на којем се све сме, сем да се свира лоша музика. Ми желимо да одгајамо публику за квалитетан звук – наводи Воја Ђукић, који је овај фестивал из срца осмислио.

ПОКЛОН ГИТАРА

- Искрени пријатељ нашег фестивала Душан Вујовић, велики колекционар гитара који је живео у Америци, послао нам је на поклон раритетну гитару. Редовно је пратио наше џем сешнове и планирао да дође, али га је, нажалост, болест спречила. Преминуо је у мају. Чувано успомену на њега и све музичаре, пријатеље који су последње ноте одсвирали у овом локалу – наводи Ђукић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације