БАРЈАКТАР И АБЕРДАР КРАЈА ТУРСКОГ ЗУЛУМА: Обележена стогодишњица смрти Тодора Станковића, једног од ослободилаца Ниша
НА Старом гробљу у Нишу, код скромног, али симболима богатог споменика, обележена је стогодишњица смрти Тодора Станковића - ратника, дипломате, народног посланика и једног од кључних протагониста ослобођења Ниша од Османлија.
Фото: УСН
Тодор Станковић је 11. јануара 1878. године истакао српску заставу на Стамбол капији Нишке тврђаве чиме је означен крај вишевековне турске владавине над овим градом. Иако се Дан ослобођења Ниша дуго времена обележавао без присуства на његовом гробу, последњих година, захваљујући локалним ентузијастима и потомцима, Станковићево име и дело све више заузимају заслужено место у колективном памћењу.
На обележавању годишњице његове смрти, поред помена, венце на гроб овог истакнутог Нишлије положили су представници Града Ниша, Нишавског округа, Војске Србије, полиције, борачких удружења, ветерани, као и потомци породице Станковић.
- Његов велики значај је што је, после 500 година ропства под Турцима, био један од организатора ослобођења. Мој тата је чувао његов рукопис, који се зове "Успомене", и 1995. године је тај рукопис предао Библиотеци Српске академије наука и уметности. На основу тог рукописа је 1996. године објављена књига, у којој се до детаља описује ослобођење Ниша и велика срећа народа након тог догађаја. У тој књизи је објављен и говор кнеза Милана Обреновића, будућег краља, одржан у ослобођеном Нишу - испричала је Станковићева праунука Ружица Васић.
Споменик Тодору Станковићу, као и многи други заборављени гробови знаменитих Нишлија, годинама је био запуштен. Њихово поновно откривање и уређење заслуга је ентузијазма појединаца попут Мирослава Величковића, који већ годинама неуморно ради на очувању Старог гробља.
- По мом дубоком уверењу, Тодор Станковић је својим делом најзначајнија личност, са највећом симболиком, на Старом гробљу. Сам чин подизања заставе на Тврђави, који је означио крај вишевековног ропства, један је од највећих симбола ослобођења Ниша. Има овде пуно знаменитих људи, али је Станковић несумњиво, по било ком критеријуму, у врху - поручио је Величковић.
Признања
ТОКОМ живота је носио бројна признања, међу којима и "Медаљу за војничке врлине" из 1903. године, као и Орден Светог Саве првог степена, којим је одликован 1921. године
Тодор Станковић рођен је 13. фебруара 1852. године у Нишу. Завршио је школу у родном граду и рано научио турски језик, што му је омогућило да као дипломата и касније конзул у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну буде изузетно активан у борби за национална права Срба.
Био је учесник свих ратова за ослобођење и уједињење Србије од 1876. до 1918. године. Обављао је функције среског начелника, народног посланика, конзула и резервног коњичког потпуковника. Истакао се и као национални радник у Старој Србији и Македонији.
Обележавање стогодишњице његове смрти, поред историјског значаја, отвара и питање даљег очувања културне и историјске баштине Ниша - града чија су прошлост и садашњост обликоване делима људи попут Тодора Станковића.
Препоручујемо
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)