У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ СТОЧАРИ НА МУКАМА: Све мање крава музара

СТОЧАРСТВО у Јадру, Мачви, Азбуковици Рађевини „дрма“, можда, једна од највећих криза.У оборе, торове и стаје, све чешће, уместо грла, настаје паучина.

фото в митрић

За сада се најбоље држе власници свиња, нарочито у Мачви, али због појаве афричке куге, многи домаћини су, или максимално забрнути или размишљају да смање обим посла, сматрајући да свако грло више може да буде ризик више.У томе је сагласан Милисав Искић из Страже, чије домаћинство годинама држи квалитетне врсте свиња.

- Цена свиња пада, па су дебеле 240, а прасад 350 динара, што је, заиста, мало -каже Искић. - Међутим, и са овим ценама бисмо могли,некако да прегирамо, да није ове заразе, када због немара других може да дође до масакра у свињцима, што су, већ, доживели много домаћини у овом делу Србије.

Краве су, у овим крајевима у којима својевремено није било куће у селу али и у приградским насељима где их није било, права реткост.Они који их продају, ретко купују другу.Остали су само верни том послу они који имају фарме и производе веће количине млека, чија је цена, како каже Жељко Лукић из Руњана, код Лознице,“испод сваке рачунице чак и са премијом коју даје држава“.

- Тачно је да су се многи „попачули“, па бежу од крава као ђаво од крста, али и, реално, нема неке рачунице, јер је скупо гориво, пољоприврени репоротатеријал, лекови и услуге ветеринра -каже Лукић. -И ко има своју механизацију и своје њиве, тешко излази на крај, без обзира колико био вредан.

Сточари се одржавају највише у пасивним селима, попут Сипуље, Доње и Горње, подно Цера, у лозничком крају, на граници са Рађевином и Поцерином.Овдашњи пољопривредници имају срећну околност што им, без накнаде, комшије који су се одселили дају своја имања само да их коров не ухвати, па имају џабе испашу.

-То је велика ставка, јер стока може да се храни на ливадама више од пола године -каже Неша Тодоровић из Доње Сипуље. -Рачуница је добра, и поред тога, ако већином спремамо сир и кајмак и продајемо по Шапцу, Београду, Новом Саду, па све до Сомбора, а не да предајемо млеко.

Колико је сточарство пало у Азбуковици сведоче нам некадашњи ковачи, који су заменили посао, па, најчешће, сада са коњима извлаче дрва из шума.Сведоче да су некада живели, како каже Милан Пантић, „као мали богови“ од поткивања, а данас у љубовијском крају, по званичном попису, има само два пара волова!

- Јунад се откупљују по цени од 3,5 до 4 евра, а некад и мање, док је цена телади најмање шест евра, али им скоро нема -каже Слободан Пантелић из Страже, код Лознице. -Срећа је што има месара који одмах плаћају предата грла, док смо раније чекали и по неколико месеци да нам плате.Сада је стоке све мање, а цена, рецимо, јунећег меса иде од 1300 до 1500 по килограму у месарама у Лозници. И свињско је прешло „хиљадарку“, па је јасно да произвођачима остаје најмање или једва да покрију трошкове, не рачунајући рад.

Милош Миливојевић из Корените каже да су овдашњи пољопривредници приморани да се баве „сваштарском производњом“, водећи рачуна да, ако на једној изгубе, да добију на другој.Кућни фондови ће, овог лета, бити појачани парама зарађеним од малине, чија је цена, како каже овај вредни и успешни воћар, „скочила, нажалост, не што је оцењено да јој је то мера, око 600 динара, већ зато што је нема“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације