САБОР ЉУБИТЕЉА НЕВИДЉИВИХ СПАСИТЕЉА: Библиотека Вуковог завичаја у Лозници у сусрет 92 Вуковом сабору

Богоугоднијег, лепшег, дражег, милијег, занимљивијег и радоснијег догађаја, и духовног и култuрног, уочи 92 Вуковог сабора у Лозници и Тршићу, нема од промоције збирке дивних приповедака академика др Драгана Дамјановића, чији је назив „Невидљиви спаситељи“, у Библиотеци Вуковог завичаја, истинском храму културе, чија нам је директорка, Мирјана Мира Пејак, и домаћин, и драг беседник и мила личност, која зна да одабере најбоље што гали наше душе, увек жедне добрих уметничких дела.

фото В Митрић

Овако је сажео утиске са промоције књиге „Невидљиви спаситељи“ архимандрит Лазар Кршић, вишедеценијски духовник Манастира Тавна, средњевековне задужбине Немањића из средњег века, која је вековима средиште духовног живота људи са обе обале Дрине.Отац Лазар, који иза себе има богато делање на „њиви Господњој“ и у расејању, пре свега у Енглеској, према сведочењу владике Лаврентија, најзаслужбији што су створени услови, својевремено, за штампање првог кола сабраних дела светог Владике Николаја Велимировића(Николај Српски).

Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја је надахнуто, зналачни топло и драго, не само поздравила госте, већ је сјајно изговорила једну од приповедака, коју је аутор књиге посветио Лозничану Владимиру Митрић, новинару „Вечерњих новости“ из Лознице, али је беседнике, на само њој леп начин, увела у најлепше токове за приче и причања, наглашавајући раскошно знање о хришћанству, али и раног хришћанству академика Дамјановића, његов и ход његовог сина свештеника Стефана, путевима свете породице, друговање са Бедуинима и улажење у средиште наше вере, али и нашег Космета, „чију душу, тело, прошлост и садашњој зна, а будућност наговештава на божанствен начин“.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Мирјана је истакла и лепоту реченица, богатсво знања, о свом роду и култури, посвећеност своме роду, отаџбини и вери, бригу о Србији, Космету и нашим сународницима ма где живели, професорке др Данице Вучинић, која је рецензент и уредник Дамјановићеве књиге.

-И као што Драган сјајно пише, тако професорка о њему, његовом делу прелепо збори, доносећи нам нова знања, нову духовну лепоту, као и њена дивна кћерка Катарина Велишић, професорка енглеског, како пише и говори поезију из које извире највише љубав, „оно што греје, чува и соколи душу човекову“.Катарина је, на радост и задовољство свих, представила своје песме, које су разгалиле, у највећем сјају, Јадране и њихове госте „са свих српских страна“.

Vivatbet poklanja FREEBET za Eurobasket
Kladi se na mečeve Evropskog prvenstva i stiže ti 25% keš-beka!

Професорка др Даринка Вучинић, која је године и године провела на саборским свечаностима у Јадру, дајући снажан печат тој манифестацији и почастима за славног Вука, чија је жеља и била да баш прва промоција буде у Вуковом крају, нагласила је да Дамјановић „стварајући ове приче не говори о људима који носе ту причу, неко из тих људи на оној линији која је у ствари сабрала све људске врлине, пре свега православне, извлачи оно најбоље – доброта,праштање, љубав и смисао живота које се налазе у малим стварима, али у тим „малим“ људима са великим подухватима и са великим срце.То је смисало живота који, заправо, оплемењује,наш свет.

Оцена је угледне професорке, Митрића, Дамјановића, Пејакове, архимандрита Лазара је да су на промоцију дошли сјајни људи, „које као да је сами Бог сабрао и упутио на ово место, на овај дан овим поводом да, заједно, као једно велико срце и душа, осете још више љубав према уметности, али и роду, Богу и отаџбини“.

-Дошли сте, данас, знајући, како је писао славни Достојевски,“ само лепота може да сачува света“, што сер види у вашим погледима и изразима лица, која сведоче истински љубав -рекао је Владимир Митрић, захваљујући им што сун део тог великог и дела и догађаја. -Дивни сте, драги наши, божји људи, и благо свима нама док је таквих људи међу нама.

Један од јунака књиге, Душан Кнежевић који је, са супругом Радом, дошао са Златибора, иначе осведочени пример успешног, вредног и честитог приведника, који је на челу прослављеног „Златиборца“, рекао је да је „ дубоким промишљањем инспирисан Дамјановићевом књигом *„Невидљиви спаситељи“*

-Обраћам вам се не само као читалац, већ и као обичан човек, један од оних, који, како Ви кажете, „живи у тишини“, док ви тој тишини нисте дали глас и ћутање преточили у причу -рекао је Кнежевић. -Зато вам, најпре, кажем – хвала.

Ваша књига, препуна прича о обичним, живим људима, врло моћно ставља у први план не само оно што они јесу, или шта су учинили, него и како их посматра и како их види. Већина књижевних дела, ретко у фокусу има ћутљиве и скромне, свакодневне ликове, а Ви сте управо тиме, што најбоље говори о Вашој јединствености, књижевној даровитости и, изнад свега, личној храбрости, да се ухватите у коштац са овим посебним уметничким изразом.

Ви кроз приче те посебне људе гледате очима пријатеља. По први пут су, управо кроз Ваш поглед, постали видљиви. Не да бисте их узвисили, већ да остану оно што јесу: тихи, скромни, честити, ненаметљиви, али и незаобилазни. Управо у томе је снага ове књиге. Она не открива догађаје. Не јури сензацију. Прича о људима, о онима који су увек ту за нас, о онима који не говоре о себи, али делима говоре много.

Порука Ваших прича је јасна, да истинске вредности нису гласне. Не улазе на велика врата, не траже насловне стране или позорницу. Дејствују тихо, у емпатији, комшијској помоћи, мајчиним очима или руши незнања. Они који препознају невидљиве спасиоце знају да величина не тражи пажњу, она оставља траг.

Цењени писче, Ваша снага није само у писаној речи, већ у начину гледања. Видели сте тамо где други не гледају, чули тишину и преточили је у смисао, у реч. Овим делом учинили сте да тишина има глас, сенка има светлост, обични људи имају причу. Јер, у животу, као и у причи, истинска снага не потиче од моћи, него из тренутака тишине, када нико не гледа и када посебни људи тихо у сенци чине да свет буде бољи.

Зато „Невидљиви спаситељи“* није само књига. То је огледало које показује да права спознаја не долази само из оштрог вида, већ из срца. Главни јунаци Вашег дела су скромни људи, они који делују без буке, без аплауза, али са истинском снагом. Ви сте показали да невидљиви спаситељи нису мит, већ људи око нас, које само треба приметити, а Ви сте их видели, јер сте желели и умели да их видите. Зато је ова књига одличан уџбеник о снази доброте у сенци.

На крају, дозволите ми да Вам из срца захвалим што сте међу свим тим тихим, невидљивим и скромним људима препознали и мене. Видели сте ме и осветлили! Иако са искреним поносом, из сопствене скромности, то светло ми ствара малу нелагоду, јер се најбоље осећам у сенци.

Хвала Вам, у своје име и име свих оних који пролазе тихо, али остављају траг.

Промоција књиге „Невидљиви спаситељи“, како је оценио мр Владимир Марковић, угледни униветрзитетски посленик, „остаће памћење за сва времена, али и доказ да ће књига, заиста, све да преживи захваљујући људима попут Драгана Дамјановића, његових јунакака и сарадника и саборца из живота, кжижевног света, али и Српске краљевске академије научника и уметника на чијем је челу годинама, као челник који је, уз остала, увео у њу и Одерљење за духовност, коју нема ниједна академија у Европи“.

Народни и црквени добротвор, Зоран Марковић из Лознице, родом из Рађевине и његов пријатељ, Зоран Љубинковић из Зајаче, чији је син Ђорђе, свештеник у престоници, заменик директора Патријаршијске управе СПЦ, поручују да су „остали без даха, слушајући, на божанствен начин, најлепше из душе нашег, српског човека“.

-Срећна сам и радоснас што се, на овом месту, славило и давао значај нашој породици, као светињи, што, заправо, и јесте и што осећам у души -рекла је Љиља Митрић, која је угледна посленица градске управе у Лозници, чији супруг Зоран Митрић, један од најбољих и најстручнијих професора у Јадру, данас, додаје да су дошли, са његовим братом Звонком, цењеним грађевинским стручњаком и послеником, да уживају у стваралаштву, што је, како су осетили, и известан омаж и онима који нису међу нама, међу којима је и недавно упокојена њихова мајка Милена, коју, осим њих, жале и многи добри људи Јадра.

-Само је овакво стваралаштво бесмртно -поручио је Мића Ђорђевић, Лозничанин, који слови за племенитог човека, љубитеља и зналаца културе и духовности, за привредника који чине дела и уметничке вредности. -Нашим душама, увек, треба радост, а ово је светао пример.И то су „мостови“ који спајају људи и који су, давно, поред осталог, спојили мене са, рекао бих, легендарним архимандритом Лазаром Кршиће из Манастира Тавне, код Бијељине, са леве обале Дрине, „чиме наши животи постају богатији у сваком погледу“.

Професор др Даринка Вучинић је, на све то, нагласила да је „Дрина била, јесте и биће кичма српског рода“.

Било је истинско задољство, прво, да се учествује у Вуковом крају, међу дивним људима и, рекао бих, топлом и инспиративном публиком, чиме ми је била част да се обратим у колевци српског језика -рекао је академик Дамјановић иза кога је, већ, тридесетак вансеријских романа. -Овде је сјајан дух и традиција нашег народа.Публика је била дивна, срдачна, пажљива, онако како само душа једног народа, и то дивног, може да буде.Енергија и топлина коју сам осетио међу људима у мом срцу ће да остави неизбрисив траг.Организатори, пре свега, директорка Мирјана Пејак, учинилу су атмосферу за памћење, а сваки гост, са осмехом и аплаузима, практично је учествовао у „доградњи“ ове књиге, на најлепши могући начин, што је била и моја жеља.Оваква публика ме подстиче да још више пишем, јер такви сусрети ме оснажују, остају незаборавни.Стајао сам пред људима који писану реч доживљавају, не само као уметност, већ као начин свог живота .Ови дивни људи су, добоко сам осети, душом су случали сваку реч.На најбољи начин српски и вуковски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације