МИЈИНО СРЦЕ "КУЦАЛО" ЉУБАВ: Јадар, Рађевина и Шумадија се опраштају од великог човека и полицајца

МИОДРАГ Мијо Васић(89), легендарни полицијски официр, старешина, али и омиљени и цењени човек, пре свега у Јадру, родој Рађевини, Поцерини, Мачви, Азбуковици и Подрињу, као и широм Шумадије, где је службовао, сахрањен је, јуче, да на Градском гробљу у Лозници.

фото:В .Митрић

Био је вишегодишњи командир Републичке станице саобраћајне полиције МУП Србије у Лозници, која је бринула о безбедности на магистрали Шабац-Лозница-Мали Зворник, Љубовија, која је, у то доба, за многе људи и из свих делова Европе, била честа „траса“ ка Јадранском мору.Васић из полиција која је била под његовом контролом словила је за једну од најбољих, не само у Србији и тадашњој СФРЈ, већ и у Европи, по званичним оценама тадашњих полицијских, али и других асоцијација.

„Васићева полиција“ је, поред уобичајене улоге, остало је запамћено, словила за, како се то популарно каже, „најбољег друга на друму“, јер су деловали превентивно и помагали возачима кад год је требало, и професионално и људски.Васић је био узор колегама, који, и данас, сетно говоре о тим временима полицијске солидарности и часног односа са људима.

Васић је, у Лозницу, својевремено, дошао из Чачка, где је оставио, у дословном смислу, неизбрисив траг и као официр, старешина и човек за највеће поштовање, па, како се говорило, и за дивљење.Таквог су га доживели људи од Шапца, Лознице, Крупња, Малог Зворника и Љубовије, када га је служба довела у овај део Србије.Био је командир Републичке станице саобраћајне полиције у Лозници, која је бринула о безбедности саобраћаја на магистралном путу Шабац-Лозница-Мали Зворник-Љубовија.

Остаће упамћено његово време старешинства у овдашњој саобраћајној полицији, чији су се припадници издвајали по професионализму, културном и пристојном односу са људима, којима су, не само изрицали казне, већ и на њих превентивно утицали и помагали као, како се то популарно каже, најбољи другови на друму.Саобраћајна полиције је, тако, у његово доба, остављала најбољу слику возачима који су овим путем јездили на Јадран, пре рата, из скоро свих европских земаља.Многи странци, као и возачи из свих крајева Србије, говорили су, па и писали, о полицији на магистрали крај Дрине као „најбољој међу најбољима“.Командир Васић је био поносан на своје сараднике и полицајце, који су, заиста, функционисани као сјајн домаћинска породица, која држи до реда, закона, али и онога што је најдрагоценије у српском роду и српској души.Миодраг је, из родне Рађевине, понео оно најлепше из српске куће, што је обележило његов живот и што је носио у себи, као и љубав према завичају ком је био привржен и одан до последњег даха.

Миодраг је био поносан на своју породицу као и његова чељад на њега.По доброти ће га, заувек, памтити његова кћерка Биљана и син Зоран, са породицама, његова унучад, којима је био „дека над декама“, али и њихови пријатељи који су, ко зна колико пута, осетили његову љубав, топлину и пажњу.

Благог осмеха, благотворног погледа у свакога, био је, како кажу сви који су га познавали, човек кога су људи поштовали, волели и радовали се сваком сусрету са њим.Лозници ће недостајати, општа је оцена, „таква дивна личност, који је био господствен, отмен, културан, а, истовремено, благ, драг и мио, како сведочи и његово име.

Каријера у полицији му је била чиста као суза и у овом крају и у Шумадији.Сви они који су били део његове екипе у п, сагласни су, да је био „велики, незаборавни учитељ и за посао и за живот“.Незабораван у сваком смислу!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације