ВАСКЕ МУ ОСТАО У СРЦУ: Фризер MIle из варошице код Лознице шишао многе генерале и народне хероје

МАДА је зашао у осму деценију Миле Орељ(74) фризер и берберин из Лешнице, лепе варошице код Лознице, између Дрине и Видојевице, чедо из часне и угледне старе фамилије у Јадру, још је „лаке руке“ за бријање и шишање, руке му, никад, не подрхте, ради лагано, као и увек, уз лепу причу са муштеријама, којих је, свих ових година, сабрао читаву једну „армију“.

фото :В.Митрић

А, армије, праве војске, војниковања, у ЈНА, сећа се, као да је јуче било, утолико пре што је највећи део војног рока, одмах после обуке, провео радећи као берберин и фризер, прво у Гарнизону у Охриду, а потом, више од годину дана, у Команди тадашње Треће армије ЈНА, Скопске армијске области у Скопљу.“На ноге“ су ме долазило, поред војника, официра, подофицира и грађанских лица у ЈНА, свих шест генерала те армије на челу са легендарним генерал пуковником Васком Карангелеским, командатом, иначе народних херојем, рођеним Битољчанцем, који је изгубио живот несретним случајем, године 1977. годину дана пошто је Миле скинуо симомаслинасту униформу.

-Међу првим мојим муштеријама у Гарнизону Охрид тадашње ЈНА био је, тада поручник Ратко Младић, који је приметио да шишам, као да су код мајстора у граду, а не класично војнички и увек ми се на томе захваљивао -прича Миле, док, истовремено, као и читаве карије, уређује муштерију. -А, нашем команданту, дивном човеку Васкету, не само што није сметало што тако шишам, кад сам дошао у Скопље, већ ме је похвалио и соколио да тако наставим, истичући да жели да његови војници и старешине буду баш „као за сликање“.Редовно је долазио да га бријем и шишам и редовно ми је остављао част, мада сам молио да то не чини.Онда ме је, као озбиљно, упозоравао да морам да слушам генерала.Е, то је било лепо послушање.И увек је био пријатан.Није ни чудо што су сви који су га знали плакали „као киша“ када је погинуо.

Да има врсног брицу генерал Каранелески хвалио се и у Генералштабу ЈНА, па су многи генерали, кад дођу у Скопље, редовно долазили у берберницу у којој их је чекао млађани Миле.Кад је одслужио војску, одмах је отворио радњу, која ради више од пола века,и на шишање су, кад би им се указала прилика, посебно кад је ово био важан пут до Јадрана, док није урађен Павловића мост, стизали они које је шишао од војника, подофицира до генерала, међу којима је био и чувени генерал пуковник Милан Даљевић, који се упокојио пре пет године.

Миле је, преко оних који су га посећивали, поздрављао оне које није видео, шаљући им поруке, али и ширећи мрежу, попут данашњиг друштвених мрежа, па су се међу собом често питали да ли су са „брицом на вези“.Памти лепе дане у Скопљу, у старој скопској вароши, највише у кафани „Идадија“, крај парка, недалеко од команде, где су се, најчешће, певале лепе староградске песме као у његовој Лешници, првој урбаној варошици у Србији.

-Скопљанци и Македонци уопште волели су војску, амбијент у редовима ЈНА, бар што се мог искуства тиче,била је прелепа како би се то популарно рекло за душу и тело -прича Миле. -Дивио сам се се генералима, попут Даљевића и Васкета, који су понашали као обични људи, без гордости и надмености.Зато су били и вољени и цењени.Били су, свим срцем, за Југославију, нису им на ум падале поделе, које ће, нажалост, касније да уследе.Можда је боље да каже да су били, пре свега, човеољупци.И треба да им буде вечна слава.

А, генерал Каренгелоски је страдао у лову!?Његова смрт је остала мистерија до данашњих дана.Миле не жели да улази у те приче, осим да му га је било жао као најмилијег кад је чуо ту „страшну вест“.Познато је, међутим, упућеним да је генерал Васке, иначе Македонац, више пута упозоравао да мање војника шаљу у Скопску армијску област из Македоније, већ више из других република тадашње СФРЈ, истичући отворено: -Нећу да командујем и да водим македонску, већ југословенску војску!

Милу је, како каже, увек мило кад чује да, после силних година, људи хвале генерала Васкета и друге официре и војнике, који су радо долазили на његову берберску столицу у Скопљу, граду ког у срцу носи, али није прихватио да се активира у ЈНА, мада му је нуђено, истичући да „његову Лешницу и Јадар ништа не може да замени и да су лепши од Париза“.

Драго му је што је његов син Младен завршио редовну школу за фризера у Шапцу, брзо стасао у врсног мајстора, али га је живот, уз додатно образовање, одвео у редове старешина српске војске, данас.

Препоручујемо

Србија

0 0

ВЕЧЕРАС „КИР ЈАЊА „ У СМЕДЕРЕВУ: Представа Окрет театра на Великој сцени

18. 11. 2025. у 13:46

Србија

0 0

ПОСЕБНО ОСВЕТЉЕЊЕ ЗА СПОМЕНИК ОСЛОБОДИОЦИМА: Лесковац обележио Светски дан превремено рођених беба

18. 11. 2025. у 13:44

Србија

0 0

СЈАЈ ЗЛАТНИХ РУКУ ЈУВЕЛИРА И ЧАСОВНИЧАРА : Завршена најгламурознија манифестација на Новосадском сајму

18. 11. 2025. у 13:42

Србија

0 0

БЕЗ СТРУЈЕ ЧЕТИРИ УЛИЦЕ: Радови на електро-мрежи у Лесковцу

18. 11. 2025. у 13:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације