ПРОТА ОВЕКОВЕЧИО ЧУВЕНО СЕЛО У РАЂЕВИНИ: Костајнику с љубављу

ИЗ штампе је изашла обимна, богатато опремљена и пажљиво спремљена књига, која сведочи о чувеном селу Костајнику, у Рађевини, од најстаријих времена до данас, чији је аутор угледни овдашњи протојереј ставрофор Александар Ђурђевић, врсни духовник, теолог, филозоф, писац и велики задужбинар роду своме.

фото в митрић

Прота који је подигао богат духовно-културно-историјски комплекс Добри поток, у чијем је средишту прелепа црква брвнара, са мноштвом музеја, посветиоје ово дело, како је записао да "дарује ову књигу својим  драгим и поштованим Костајничанима у знак сећања на лепи део свога живота проведеног са њима".

Да књига угледа светлост дана потрудили су се и кумови Зоран Марковић и Младен Илић из Лознице, осведочени народни и црквени добротвори,  поштоваоци наше духовности, историје и културе, које, као и оца асу, краси човекољубље, родољубље и залагање за саборност међу људима".

У Костајнику, некад чувеном рударском селу, чија су рударска окна давно затворена, а  била су пуна најквалитетнијег антимона на свету,  данас живи 770 становника, чији број годинама пада, па их је, тако, пре 64 године било чак 1671.Где год се селили,  а  највише  их  је у Јадру, остали су везан за родно село, Рађевину и прадедовска огњишта.Последњих  деценија Костајник је "село полицајаца", у неким периодима било их је и до 100 по читавој Србији, више него што има читава полицијска станица у матичном граду Крупњу.

А, кроз дело проте Александра очита је богата прошлост тог села у северозападном делу Србије.Мештани се, данас, највише баве пољопривредом.Аутор констатује да је "приметан пораст бављења пчеларством".Село је, вели, богато изворима воде, има реку Костајник, која по селу носи име, а ту су и  многе пећине  и водопади, међу којима је најлепши на Петрићком потоку.Шуме су све гушће, посебно оне наклоњене на Борању.Дивљачи је све више од како се сточарство осетно смањило.

Село краси храм "Свих светих", коју је 2012. године, освештао епископ шабачи Лаврентије, такође чедо Рађевине и ђак из Јадра.Ту је и  Основна школа која носи име знаменитог "Божидара Ж. Милојевића", Ловачки дом, Месну канцеларију, места за дружења,  продавнице, погоне за прераду воћа и рудник "Столице", додуше у мировању.

У време деспота Ђурђа Бранковића 1445.  године, како пише прота Ђурђев,"по Јеречику, Динићу и Дероку у близини Зајаче, на брегу Костајник лежала је некаква тврђава , чије је предграђе можда била Зајача.Исте године, како се наводи, " у њој је био кнез деспот Ђурађ".

Прота износи  детаље из прошлости Костајника, уз  мноштво аутентичних докумената, фотографија и факсимила.Писац, кроз ово дело, представља на питак начин и о Рађевини, о нашим знаменитим људима.А, у књизи је и песма о селу и сведочанство о познатим мештанима од мајстора фотографије Милинка Стефановића, чије име носи једна улица у Београду, до професора Миладина Васиљевића,  сликара Живка Милосављевића, народне певачице Иванке Стефановић, кустоса Бранке Страиловић,Добривоја Милановића Гуге игуманије Текле Марковић, сликара Милоша Ћирковића, песника Драгана Марковића...

У књизи су и факсимили докумената  о истраживању Боривоја Ж. Милојевића који је 1906. године боравио у Костајнику, бележећи положај, тип села, привреду, порекло становништва, наводећи да су староседеоци Нешковићи, Павловићи, Лазићи, Тешићи, Јанковићи, Живановићи, Мићановићи , Ивановићи, Мићановићи, Несторовићи и Грујичићи.Ту је и сведочанство да је 1906. године  "Костајничке руднике" у оквиру Подрињских рудника закупили браћа Пера и Аца Деспић из Беча.Они су, како стоји, "у Рађевини већ раније закупили неколико рудника и топионица у Крупњу, где су већ топили антимон", а после 14 година их продали руско-јеврејском друштву.

Спомињу се имена давних сеоских учитеља   Драгутина Матића, Љубомира Костића, Милорада Пантелића, Милије Ђурић, Јеврема Матића, Љубомира Гајића, Војислава Машића, Радослава Митића и Раде Турек.Писац бележи и имена погинулих војника и официра у Костајнику на Биљегу 1914. године, као и да је Срески одбор Демократске странке 12. јула 1922 . године изабрао за председника странке Петра Грујичића, крупањског свештеника, а за првог председника  странке Луку Стевановића, посланика Обласне скупштине у Костајнику.Нису заборављени ни сеоски учитељи и од 1919. до 1941. године  о Живорада Жике Поповића, чувеног професора, публицисте, културног посленика и оснивача  многих културних установа између два рата у Шапцу и околним местима, до  Срећка Борштака, Николе Антоновића, Павла Васића, Богољуба Камењашевића, Петра Симића, Живојина М. Тодоровића, Милутина И. Матића, Чедомира С. Недељковића, Зорке Катић и Вере Т. Марков.

Сазнајемо да су парохијани Костајника, у доба епископа шабачко ваљевског др Симеона Станковића, поднели молбу за изградњу цркве, коју је Синодн СПЦ 1940. године одобрио, што је епархија те године објавила у Службеном гласнику  СПЦ.

Крајем августа 1941 године, како пише, "партизани су спалили општинске архиве у Завлаци и Костајнику (стара судница у Брштици).Немачка казнена експедиција 19. октобра спалила је Крупањ и црквену кућу добропоточких пароха са архивом и свим црквеним књигама крштених, венчаних и умрлих од 18. веку до 1941. године.Прота бележи имена и податке о погинулим Костајничанима од 1. септембра 1941. до 30. новембра 1942. године.Наводи и сва имана жртава Костајника од 1941. до 1945.О Костајнику пише и као "селу удовица".

Истовремено, уз ову књигу, прота је, управо изнедрио и драгоцено дело "Соко град", још једно у низу оних које је написао од "Рађевина-обичаји веровања и народно стваралаштво " до  споменице о епископу Лаврентију, житија владике Николаја,  "Српски Хиландар", "Успомена архијереја Епархије шабачке 1849 -1949", "Крупањ  150 година кроз фотографију", "Споменица Мачков камен", "Ловство у Рађевини", "Бела Црква",  "Цркве Крупња", "Културна и спортска друштва у Крупњу",  "Добропоточка црква" у Крупњу",  "У славу Богу", "Свете чудотворне мошти у српским светињама", "Рађевина, Крупањ и Соко у 19. веку".

- Прота Александар Ђурђев је и овим делом показао, не само  раскошно знање, умеће, дар,снагу своје духовности и интелекта, већ и љубав, осећај и приврженост за људе Рађевине, али и читавог рода свога -каже академик Драго Мирковић из Мацавара у Бањанима у Старој Херцеговини, који је поносан што је  зет рађевски, костајнички, јер  је његова супруга Роса из  чувене лозе Мијаиловића, иза засеока Ерцеговци, што сведочи о њиховим коренима. -Благо је наше од непроцењено вредности што имамо овакве див људе наших дана какав је, насумњиво, прота Александар.

А у велелепном Музеју у Крупњу, бисеру рађевске и српске културе и духовности, јучесу промовисана дела „Соко Град“ и „Костајник“, чији је аутор знаменити духовник, теолог, писац, филозоф, родољуб и хуманиста, протојереј ставрофор Александар Ђурђев иза кога је још петнаестак дела, која су значајан допринос ризници наших нациоалних добара.

Прота Александар је, на овом дивном културно духовном сабрању, чији је домаћин био Зоран Марковић, са породицом, Златна Јабука, са породицом, осведочени црквени добротвор и хуманиста, који је, са својим кумом Младеном Илићем и његовом породицом, и Гораном Омеровићем, са породицом, заслужан што су ова два значајна дела угледала светлост дана,истакао ја књиге спремао и присао тридесетак година, стрпљиво сакупљајући сваки детаља, уз што иде и прикупљање древних предмета, докумената и фотографија који представља и сведочанство и причу за сва времена.Прота се захвалио на помоћи и подршци добротворима и учесницима промоције, међу којима је био и председник општине Крупањ, иначе историчар Младен Стефановић.

Прота који је, као ретко ко, кад и кад сабрао драгоцености Рађевине и овековечио их у књигама, нагласио је да су ове његова дела, као и друга завичајна, сведочанства, не само о Рађевини, већ о Јадру, јер су ова два краја нераздвојна, као што су нераздвојни њихови људи, који имају исте обичеје, ношћу и културу.Костајник, некада рударско насеље, давно названо „село удовица“, јер су рудари умирали јако млади, прота је описао кроз све сфере живота и рада, а посебно је занимљива, али и потресна прича, али и фографија, и за њега самог, која показује да су се рударењем, у то доба, бавила и деца, борећи се да, на ливење у Крупањ, са столица дневно упуте и по два товара руде и то опране.

Прота је нагласио да је жарка жеља блаженопошившег владике Лаврентија, епископа шабачког, била да, баш он, испуњава ту жељу, да његову задужбину, коју је посветио светом владики Николају Велимировићу, учини још доступнијом највећем броју људи, као и њену прошлост.

Професор Младен Стефановић, председник општине Крупањ, рекао је да верује да би се и владика Лаврентије, такође чедо Рађевине, којој је, уз Соко, даровао и Манастир Богоштицу, радовао делом о њему милом Соколу, како га је звао.

-Када год отац Александар, уљудно најављујући се, дође код мене уве донесе нову књигу -казао је челник Крупња. -Прође неко време, али донесе књигу, нову радост и светлост за наш град и завичај. Као што је Мокрањац сакупио руковети тако и отац Александар, сигуран сам пише јеванђеља за наш град, за наша села.Као председник општине, али и као историчар, могу да кажем да сам поносан што имамо оваквог суграђанина као што је Александар Ђурђев.

Стефановић је, на питак начин, указао на место Соко Града у нашој историји, који бито у рукама Османлија до 1862. године, као њихово последње упориште, чији је освајањем, коначно, дошла слобода за Јадар и Рађевину.

Владимир Митрић, новинар, рекао је да је дело проте Александра о Соко Граду, „ништа мање од задужбине коју је подигао наш омиљени архијереј Лаврентије, а боље речено, даје јој већу светлост, величину и славу“.Ово, као и дело „Костајник“, навео је Митрић, „могао је да уради само неко, као што је отац Александра, који, уз дар за писање, иа богат интелект, образовање, свесност значаја спајања културе, духовности, историје и традиције, знање и умеће, али и велику енергију и љубав према роду, Богу, завичају и Србији“.

-Као што је Вук, како је говорила Исидора Секулић, знао да је „језик кривоток народа“, тако је отац Аца из народа извукао оно најбоље и најдрагоценије, отргао га од заборава за сва времена. -У време када, због „поплаве интернета“, људи теже читају књиге, мудри отац Александар је направио дело, опремљено богатим, пажљиво изабраним фотографија од којих свака „као да говори“.То је нови начин да се књига приближни читаоцима, што отац Александар, не само зна, већ даје пример другим ауторима, што је нови његов допринос свима нама.Имам утисак да га, као и владику Николаја, њега нека невидљива рука вуче да пише и да не стаје.

И прота је најавио нове књиге,  међу којима ће бити прва о Светоме Саве, за чијег се добротвора већ јавио привредник из Лознице Миле Обрадовић Нели, велики поштовалац дела  писца из Рађевине, рођеног у Паризу.А,  Милан Стаће Илића из Лознице, који је, као и његови дивни родитељи, увек близак Цркви и народни потребама и добрима, изразио је жељу да преузе бригу о штампању наредних дела.Баш од срца, рекао је Милан који је, са супругом Вером, био један од многих гостију који су уживали у овој културној и духовној радости.Илићи то баш тако , од срца, вазда раде.

Препоручујемо

Србија

0 0

ПОЧЕЛА ЈЕСЕЊА ПОМОРАВСКА ЛИГА У СТРЕЉАШТВУ: Домаћин првог кола Градски стрељачки клуб "Ћуприја 1887"

24. 11. 2025. у 10:24

Србија

0 0

О ТАЈНАМА ВАСИОНЕ: Предавање у Центру за културу Смедерево

24. 11. 2025. у 09:49

Србија

0 0

"ДВОРИШТАНЦЕ" ЗА ИГРУ: Варошица Драгинац добила монерно игралиште

24. 11. 2025. у 08:38

Србија

0 0

СВЕ ЈЕ СПРЕМНО: Град Шабац добро опремљен за зимске услове

24. 11. 2025. у 08:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације