СПОМЕН НА 1100 ДИВ ЈУНАКА: Дело "Витезови карађорђеве звезде од 1941. до 1945" представљено у Ваљеву

КЊИГА „Витезови Карађорђеве звезде од 1941. до 1945“ одушевила је Ваљевце, која је промовисана у здању „Скадарлија“, уз доста емоција, задовољства и радости што, и даље, драгоцен део наше историје, које је затамљен, излази пред светлост дана.И, не било како, већ прецизно, јасно, тачно, по научним аршинима.

фото В Митрић

Професор историје Милорад Белић, који се деценијима бави зналачки, педатно, јасно и истрајно затамљеним делом наше историје, указао је да се у књизи, поред осталог, налази и четрдесетак припадника ЈВуО, који су страдали и, како је оценио, преурањеној опсади Ваљева септембра и октобра 1941. године.Према његовим речима, до појаве овог драгоценог дела, нигде се није могло да сазна прецизно и чује ко су били ти јунаци, осим опскурно у неким од пригодних зборника и споменица.

- Док су трајали ти заједнички напори(партизана и ЈКВуО) да се ослободи Ваљево, током те опсаде, 79 припадника ЈВуО партизанске јединице убиле су или стрељале -рекао је угледни професор и историчар. - У истом том периоду, ако је веровати архиви Субнора,стрељано је или убијено 14 припадника партизанских јединица, али ниједан пре октобра 1941. године када су убијена двојица.Крај октобра се узима, у историографији, као почетак и коначан раскол, као почетак грађанског рата.С једне стране имамо демистификацију назови историјских чињеница које су биле доминтне у послератној историографији -да су четници издали издали опсаду Краљева и Чачка или да су, овде у Ваљеву, повукли јединице.Читајући ову књигу видеће се колико је младића и дечака страдало само у ваљевском крају.А, опет, моја истраживања показала да је најмање 79, а то је по имену и презимену, њих страдало.У матичним књигама умрлих још 37 жртава има за које само у рубрици стоји да је убијен од зликоваца, од шумских или од бандита.Не можемо са сигурношћу рећи на које је парох, који је то уписивао, мислио .

Професор Белић је истакао да све то иде у прилог размишљању ко је изазвао грађански рат.То, како каже, „није ни битно ко је први отпочео , битне су оне трагичне последице и поделе које до данашњих дана нису отклоњење.

-А, нису отклоњене баш због ових стереотипа и управо због грчевите борбе да се позиције које су биле вишедеценијске -нагласио је професор Белић. -Како се писала историја и историјографија.Па, службено, по наруџби писано.Уоппте није било битно да ли ћеш да конслутујеш овај или онај архив, да ли ћеш да се позовеш на овај или онај документ.Имали су партијски задатак.Цела та плејада послератних историчара последње књиге покојног Бранка Петрановића „Србија у рату од 1939 до 1945“ када је ревидирао неке своје ставове.И зато, од срца, препоручујем ово дело, које треба да буде, на почасном месту, у свакој кућној библиотеци.А, свака страница инспирише и тражи...
 

Аутор дела Дејан Ђерић је рођен у Ужицу 1992. године. У родном граду завршио је основну и средњу школу. Основне академске студије, смер Енергетика, уписао је 2011. године на Факултету техничких наука у Чачку. По њиховом завршетку, 2015. године, започео је мастер студије на Електротехничком факултету у Београду. Мастер рад је одбранио у пролеће 2017. године и стекао звање мастер инжењер електротехнике и рачунарства. После две године рада у струци пријавио се на курс за резервног официра Војске Републике Србије. Тренутно има чин резервног потпоручника ваздушног осматрања и јављања.

У слободно време бави се истраживањем и писањем скривене историје. Детаљно је проучио велики број домаћих и страних архива, као и приватне архиве потомака припадника ЈВуО. Био је сарадник на неколико објављених публикација и документарних филмова. Аутор је многих чланака на сајту Погледи. На јесен 2020. године објавио је своју прву књигу Сломљена крила Златибора, која је пролећа наредне године доживела и друго допуњено издање. Уследио је његов други обимнији рад, Тежина заклетве, објављен крајем 2022. године. Друго допуњено издање овог дела изашло је пар месеци касније.

Књига Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945, објављена 2023. у коауторству са Верољубом Малетићем, први је његов рад на тему опште историје ЈВуО. Књига која се налази пред читаоцима је његово друго дело објављено у сарадњи са другим ауторима.

Други аутор Зоран Недељковић је рођен у Крагујевцу 1960. године. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Студирао је Правни факултет у Крагујевцу и Нишу. Преко три деценије радио је у крагујевачкој локалној управи и градском комуналном предузећу. Од ове године је у пензији. Још од студентских дана, у то време прикривено и не без ризика, интезивно се интересовао за ђенерала Дражу Михаиловића и ЈВуО. По Гружи је обилазио учеснике рата и записивао њихова сећања. Ступио је у контакт са ђенераловим саборцима који су после рата емигрирали. Касније је писао за часописе Млада Шумадија и Равногорац (Њујорк), као и за крагујевачки лист Српски погледи током 1998–1999. Годинама је аутор великог броја чланака на сајту Погледи. Учествовао је као сарадник у писању неколико књига о историјским темама везаним за ЈВуО, са посебним освртом на биографије њених припадника. Из брака са Светланом има троје деце и исто толико унучади. Ово је његов први обимнији рад.

-Промоција је нарочито била успешна пошто су јој присуствовали потомци четири витеза Карађорђеве звезде - потпоручника Стевана Лазаревића из Ваљева, наредника Душана Веселића из Белошевца, наредника Спасоја Радивојевића из Робаја и Синише Тодорића из Кључа -казао је Дејан Ђерић.

-Још од свог установљења 1904. године Орден Карађорђеве звезде је представљао најзначајније одликовање које се, зависно од ранга, додељивало за изузетне заслуге, односно за војничка дела и храброст „која је имала одсудни значај за исход битке, а под врло тешким приликама” -рекао је пуковник Драган Крсмановић, бивши директор Војниг архива, ратни командант Аеродрома Поникве, магистар теологије и историје. -За појединачна јуначка дела постојала су одличја нижег ранга попут Златне и Сребрне медаље за храброст (познате као Медаља за храброст Милош Обилић). За разлику од ових, Орден Карађорђеве звезде је више сведочио о структури личности носиоца, показујући са једне стране умешност у командовању и организовању оружане борбе, а са друге показујући витештво, личну храброст и одважност у борби.

У Великом рату 1.271 официр и 2.523 подофицира и војника (1.074 Златном и 1.449 Сребрном) окитили су груди овим одликовањем, дефинишући, у етичком смислу, групу „витезова” чије су умеће, храброст и част постали узор целој генерацији. Не без разлога, јер се по рангу српских ордена Карађорђева звезда са мачевима официрског реда налазила на првом месту, док је Златни и Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима био на трећем месту, изједначен са официрским Орденом белог орла са мачевима IV и V степена.

Четврт века касније, потомци, „витезова” са Цера, Колубаре и Кајмакчалана ухватили су се у коштац са потомцима старих непријатеља, али и онима који су као слуге окупатора или рушиоци уставног поретка поново угрозили слободу и опстанак Отаџбине. Њихова дела по свом значају и јунаштву нису ништа зостајала за делима њихових предака, али је стицај међународних околности довео до тога да је уз подршку „великих савезника” ЈВуО најпре буде напуштена, а онда и предата у руке свог идеолошког непријатеља. Осам деценија се ћутало о подвизима ових храбрих људи, њихови гробови су раскопавани, а сећање на њих затирано. Свако сећање на њих било је пресуда новом систему, који се на крају срушио под теретом властитог самољубља. Дошао је тренутак да се о најбољима међу нама коначно проговори. И ова књига то управо чини.

Књига Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945 настала је као плод вишегодишњег архивског и теренског истраживања аутора Дејана Ђерића и Зорана Недељковића. Написана на основу десетина хиљада страница углавном необјављене архивске грађе, ова књига, без сумње, представља до сада најобимнију и најсвеобухватнију монографију, а уједно и споменицу ЈВуО. У њој је сабрано преко 1.000 биографија носилаца нашег највећег одликовања из периода Другог светског рата. Књига је богато илустрована са преко 800 фотографија сакупљених на теренима уз помоћ огромног броја сарадника у многим градовима Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и оригиналним наредбама о одликовању.

Посебан квалитет књизи даје управо богата архивска грађа која је послужила као темељ њене веродостојности. За потребе њеног писања детаљно је проучена:

Архива четничког покрета Драже Михаиловића, Војног архива у Београду (Врховна команда, регионалне команде, корпуси и одреди...);

Фонд Досијеи персоналних података Војног архива у Београду на основу којих су писане предратне биографије за око 150 активних и резервних официра и других старешина;Грађа многих других архива: Архив Југославије, Архив Србије, Архив Града Београда, Хисторијски архив БиХ и други.;Готово сва доступна литература на ову тему;Службени војни листови и друга гласила из периода Краљевине СХС/КЈ;

Као и преко 500 докумената и фотографија из приватних архива потомака учесника рата;

Замишљено је да књига буде споменичке природе, попут изванредне књиге аутора Дејана Ђерића Тежина заклетве, која је, без сумње, најквалитетнија споменица страдалим припадницима ЈВуО у Другом светском рату -нагласио је пуковник Крсмановић, који је написао предговор за ово дело. Тим трагом у њој се за сваког одликованог припадника наведу бар основни биографски подаци, док су за већину, нарочитао за официре, изнете знатно сликовитије биографије, које су обухватиле податке о породици, школовању, војној каријери, ступању у рат, учешћу у борбама, унапређењима, одликовањима и, коначно, њиховој судбини.

Књига представља логичан наставак књиге Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945, аутора Дејана Ђерића и Верољуба Малетића, промовисана широм Републике Српске и Србије. Као и претходна, ову књигу одликује свеобухватност, јасноћа и прегледност коју остварује поштујући формацијску структуру јединица и потпуним пописом одликованих.

Поред таквог рада, млађи аутор се очито показао довољно способним и исправним да „себи привуче” Зорана Недељковића, засигурно истраживача са до сада највећом базом података о припадницима ЈВуО, сакупљеном током вишедеценијског истраживања. Зоран је препознао племениту намеру свог млађег саборца, и радећи даноноћно пуне три године, несебично се заложио да оформи „сигуран темељ” овога пројекта, на коме је касније млађи аутор уз помоћ архивских података и сарадника „саградио сигурну трвђаву”, вероватно необориву кроз деценије и векове. Младост и искуство у комбинацији са упорношћу, љубави и пожртвовањем, и овај пут су се показали као адекватна комбинација у реализацији у старту зацртаних циљева.

Само они што су од самога почетка пратили развој овог пројекта, могу да имају ширу слику о уложеном напору и труду, као и о ефикасном раду, да пројекат поприми финално обличје. Остало је потребно упознати са са тиме да су аутори посао започели са списком одликованих, сачињеним из доступне архиве Врховне команде. Ти спискови су поприлично оскудевали са корисним подацима о личности, те су у њима, поред имена и презимена, имали још само податке о чину и јединици којој је именовани припадао. Требало је најпре одликоване раздвојити по јединицама, и у доступној литератури, архивској грађи, црквеним и матичним књигама, као и уз помоћ огромног броја сарадника на терену, утврдити порекло и основне биографске податке о личности која се описује. На овако постављеној основи аутори су књизи дали додатну вредност ‒ за сваког одликованог су на терену, контактирајући породице и сроднике, обилазећи архиве, музеје и гробља, покушали да пронађу фотографије. Нажалост, то им, и поред уложеног напора, у многим случајевима није пошло за руком.

Њихов племенити рад, као што је више пута поменуто, препознало је десетине људи на терену који су били организовани да прикупљају податке и прилажу их из своје приватне архиве. Тако је ова књига постала јединствена јер је поред људи који су зарад њеног остварења тек запливали у истраживачке воде, сигурно окупила и истраживаче са највећом архивом о јединицама ЈВуО. Ту пре свега треба истаћи Милослава Самарџића, Бранка Јевтића, Небојшу Перишића, Александра Динчића и др. Поред поменуте јединствености испливала је на површину и по многим другим критеријумима: по територији која је у њој обрађена, архивској грађи (нарочито четничкој архиви) која је коришћена а да раније није објављена, предратним подацима из официрских и учитељских досијеа и службених листова, биографских података из црквених и матичних књига, фотографије из многих приватних колекција, музеја и са сеоских и градских гробаља. Примера ради, у књизи су објављене фотографије ауторима послате из Канаде, једна од најзападнијих тачака наше планете, као и из Аустралије, једна од најисточнијих.

Тако реализована, читаоцима изискује питање да ли је стала „раме уз раме” са до сада објављеним општим историјама на тему Другог светског рата и проблематике ЈВуО (Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета; Коста Николић, Историја Равногорског покрета и др.)? Са друге стране, поставља се и питање да ли витезови Карађорђеве звезде са Равне горе имају пригоднију споменицу од оних са Цера, Колубаре и Кајмакчалана (Стеван Влаховић, Витезови Карађорђеве звезде)?

Књига је уједно и својеврсна критика савремене српске историографије. Уместо да ова значајна тема буде централно место у раду института и на катедри историје, показало се да њена успешна реализација зависи од инспирације и труда неколико појединаца који су морали овладати научном методологијом и радити тежак и одговоран посао научног истраживања уз своју редовну делатност, црпећи слободно време и финансирајући се искључиво добровољним донацијама обезбеђеним током дугогодишњег препознатљивог рада. Посебан напор и достигнуће било је и формирање мреже сарадника који су теренским радом надоместили недостатак архивске грађе.

Резултати истраживања представљени у овој књизи не представљају крај, већ, можда, почетну тачку за рад других истраживача, посебно оних фокусираних на регионалну и локалну историју. Основни подаци прикупљени за потребе ове књиге требали би постати само инспирација за још студиознији рад који би проникао у мотиве, жеље и духовне покретаче ратних подвига ових јунака чија дела тек сада излазе на светлост дана. Време ће показати да ли смо спремни да закорачимо у њихове опанке. Аутори овог рата свакако су се показали доследним да понесу тај терет.

Владимир Митрић, новинар који је био водитељ ове промоције, рекао је да је, уз све друге квалитете, аутор Ђерић, као млад човек, исказао пожртвовање, љубав, али и храброст, „јер и даље су ово, по много чему, забрањене теме“.

Препоручујемо

Србија

0 0

УПОЗОРЕЊЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: Војне вежбе на полигону „Пескови“

02. 12. 2025. у 10:27

Србија

0 0

ВЕЋ НОВОГОДИШЊА АТМОСФЕРА: У Параћину почело празнично украшавање јавних површина и излога (ФОТО)

02. 12. 2025. у 09:53

Србија

0 0

ПОЗИВ ДАВАОЦИМА: Сутра акција давања крви у Петровцу на Млави

02. 12. 2025. у 09:35

Србија

0 0

ПРЕСТОНИЦA МЛАДИХ СРБИЈЕ 2027. ГОДИНЕ: Зрењанин кандидат

01. 12. 2025. у 21:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације