ТАЈНЕ ИСУСОВЕ МЛАДОСТИ ДАР ЛОЗНИЧАНИМА: У част Савиндана-Дарови ђацима и одраслима

У Средњој економској школи у Лозници, где је био сјајан домаћин, професор Милан Недељковић, са сарадницима, у сусрет и у част Савиндана, на дан годишњице упокојења епископа Лаврентија Трифуновића, на дане кад се упокојио Јован Цвијић, приређен је велики духовно културни догађај ком су, поред професора и ђака школе, присуствовали у прелепо уређеној библиотечкој сали, гости из разних крајева Србије.

В Митрић

Публика је, прво, видела сјајан документарни филм о путу свете породице, куда је прошла,  што су забележили и све то приредили професор др Драган Дамјановић, академик и његов син Стефан, свештеник у Крагујевцу, у време настајања филма студент Теолошког факултета у Либетвилу.

Дамјановић је, као и обично, на занимљив, упечатљив, зналачки и емотиван начин, после филма, приближио публици то путовање и ходочашће, сусрете са бедуинима, откривање српских речи и имена дубоко у пустињи, очувању српских крсних слава оних који су се тамо доседили давно са Дрине…

- Пре неколико година мој син Стефан, у то време студент теологије, и ја одлучили смо да кренемо трагом Светог Саве, Србина који је прошао део пута којим су ишли Исус Христос и праведни Јосиф кроз Египат -какао је академик Дамјановић. - Пратили смо легенде и сведочанства о боравку Свете породице и на сваком од 33 места где је, по предању, боравила Богородица са малим Исусом, затекли смо материјалне трагове: пећине у којима су боравили, порушене кипове паганских божанстава, православне храмове које су касније подигли Копти. Открили смо древне обичаје које и данас чувају бедуини и непрекинуту нит која повезује Србију са сахарском пустињом. Покушао сам да истражим како су изгледали њихови путеви и где су боравили, а четрдесетодневна експедиција омогућила нам је да сакупимо материјалне податке и сведочанства на чијим основама је написан роман „У тајнама Исусове младости.

Мирјана Пејак, врсни зналац,  сјајни организатор врхунских културних догађаја, иначе директорка Библиотеке Вуковог завичаја, рекла је да „акадмик Дамјановић, увек, доноси у Вуков крај, радост, дела која оплемењују душу и тело, нуде дивне поруке и поуке на само њену својствен и људски и списатељски начин.

- Академик Дамјановић, кроз своја дела, укључујући и ова указују да је љубав изнад свега, прво љубав према ближњи својима па редом -каже Мирјана Пејак. -Аутор не бележи само Исусов и пут свете породице, не предочава нам само детињство Богомладенца, већ он то у себи дубоко носи, живи са тим и несебично све дели са нама на чему смо му неизмерно захавлни.Љубав је у средишту сваког његовог дела што смо се уверили у Библиотеци Вуковог завичаја, где је у част Вуковог сабора предтављено његово колосјајно дело „Невидљиви спаситељи“.И, драго ми је је што је ово и прилика да се присетимо наших дивних великана као што су Јован Цвијић и владика Лаврентије баш у ове дане када се небеса отварају и што , на најлепши начин, дочекујемо наш велики и мили празник Савиндан.

Владимир Митрић, новинар „Новости“ рекао је да је ово  31 роман академика др Драган Дамјановић, једног од, данас, најплоднијих српских списатеља.

- Драган, знам, не воли да каже савремених, јер то савремено изговара са временом, истичући да је са временом било рецимо, и камено доба -рекао је Митрић. - Драган иза себе има има блиставу новинарску каријеру као вишегодишњи новинар репоретер са Космета „Вечерњих новости“ и Радио телевизије Србије у годинама, које су остале замапћење као најтеже за наш род, у јужној српској покрајини, када је била тешка борба за истину о пострадању Срба, како се то  говорило „у интересу више политике и интереса“.Упорност, истрајност, храброст, али и знање, образовање, љубав према роду и Богу утицали су да Драган никада не поклекне.И, увек је у глави имао Христово пострадање.Осећао се да је на Христовом путу, најтежем, али најсигурнијим за сва времена и све генерације.Носећи у себи љубав за Христа и истину превазишао  и највеће муке, тегобе, неправде и суровости политичких дахија, екстремиста разних боја, лажних патриота.И, ево га, остао је стамен у свему.И, ево га са нама и међу нама да прво у Лозници  промовише ово сјајно дело и баш у овој школи, која посвећује велику пажњу настави веронауке, уопште духовности, али и зна да су овде, кроз генерације, стасавали многи мајстори из свих области уметности, међу којима је и наш Јадранин Јанко Вујиновић, који се, такође, пером, сјаним романима, борио за Косово и Метохију, и остаће упамћен као један од најбољих беседника на Вуовом сабору.

Драган је рођен у селу Врело код Приштине, а ево га у, у Јадру, крају који је врело нашег језика, писмености и културе, где, по многима, најбоље жубори наш српски језик, не само крај Жеравије.Још једна веза и доказ да смо своји.Драган своју љубав према Космету, нашем народу, вери и култури никада није показивао, како се то каже у народу, дусајући се у прса.Пред таквим призорима се згражавао и згражава и данас, али, као пристојан човек, у себи.

Лозница и Средња економска школа одабрани су за ову духовно -културну радост у сусрет Савиндану, али и чињеници да је, пре недељу дана, била годишњица од упокојења  Јована Цвијића, рођеног Лозничанина, по многима једног од највестранијих светских научника свих времена, који је, поред осталог, био и на челу Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, освивач Српског географског друштва.Желим, данас, да нагласим што је мање познато да је Цвијић, у другом мандату,  био оснивач Пољопривредног, Медицинског и Богословског факултета и Филозофског факултета у Скопљу.Борио се наш Цвијић да се обезбеде роду, дакле, лекари и душе и тела кроз оснивае богословских и медицинских студија, после чега наши млади људи добијају шансу да се за лекаре, теологе, али и агрономе школују у својој земљи.

Јован Цвијић је био и те како побожан, од малих ногу, што сведоче његови одласци, са мајком, из Лознице, у њену родну Корениту, кроз шуме, преко Тршића,  и застајае и молитве на стазицама крај крошњи на којима су биле иконе, по којима се читав један део, од манастира Троноше,  тако вековима зове.Мудар је Драган и зна добро да нема  драгоцених људи за наш род који нису били побожни, уз Цвијића,  у ранијем времену, и Никола Тесла, и Михаило Пупин, и Милан Миланковић и многи, многи други….Зна Драган да, како је писао Достојесвки, „кад нема Бога, све је дозвољено“.И зато је посвећен Богу и роду и кроз своје богато духовно и културно стваралаштво.Његова дела су велики допринос нашој културној, националној и духовној ризници.

Кроз овај филм могли сте да видите само један од његових путева, путовања и ходочашћа, после чега су настајала, једна за другом, врхунска дела.И, као владика Николај, Драган има осећај као да га сами Господ држи за руку и диктира му мисли, реченице, странице, књиге….Видели сте колико су Драган и његов син Стефан, врли свештеник у Крагујевцу, раскоршни интелектулаца, доктор теолошких наука, сјајан тим.А, вероватно је да је и воља Божја воља била да му један син, као свештеник, буде лекар душе, а други Горан, лекар тела,  већ чувени офтамолог у КЦС, бринући  о виду, као чедо из чијег се завичаја Видовдан још више, давно, винуо у срца Србинова и свеправославна и хришћанска.

Видовдан, на Космету, и вековима потом Први српски устанак и одбрана и Србије, и српства и хришћанста и целе Европе, одвијала се, овде у Лозници, када је српска војска предвођења чувеним војводом Антом Богићевићем,уз помоћ Карађорђа, других српских првака и јунака, стала на пут Османлијама који су надирали жестоко са Дрине.И, то јунаштво, зна Драган, показало се и токо Гучевске и Церске битке, прве највеће савезничке победе, после које су звона цркве Нотр Дам у Паризу, звонила непрекдино 48 сати у славу српских див јунака.Давно је схватио да је највећа снага духововна, а да је све оно што представља материјална, за чим многи, нажалост, јуре и жуде, на крају крајева, ипак, нешто труло.

Зато иза себе оставља дивна дела, која ће бити трајна.Космет је донео у срцу, љубав свих наших светиња и свете земље носи у себи, што само оплемењује, али иде и даље, као што сте видели од Хиландара, Јерусалима, Синаја….

Достојевски је, поштовани Божји народе, оставио поруку да неко треба да напише књигу о Исусу Христу.Неки сматрају да је, практично, у његовим делима, оно што чини њихову есенцију над есенцијом сведочење о Христу.И настала је, тако, поред осталих, једна дивна књига протођакона др Љубомира Ранковића, који је био вишегодишњи главни и одговорни уредник шабачког „Гласа Цркве“.

Драган се прихватио сложеног, јако захтевног, тешког и посла који тражи посвећеност, пожртвовање, љубав и дар да пише о Христу , рекао бих,  Божанственим стилом, али, истовремено, аутентично да, чини се не може да буде аутентичније, занимљиво, проткано снажним емоцијама, које имају неку невероватну симфонију.КАО у најлепшим литургијама.Зна то Драган одлично и како доказани литургијски човек.

Богу драгом хвала што је Драган данас са нама, а ово што сам изговорио је да  нас још боље приближим њему, а њега нама, што ће, можда, бити важније за сваког оног ко прочита ово његово дела или нека од многих предходних.И, наш гост, пријатељ и брат, Драган Дамјановић, пише и не стаје.Снага његовог духа, интелект, дар не дају му мира уз љубав према Господу која је у сваком реду ове и сваке друге књиге из којих зраче љубав у свим облицима, човекољубље, праводољубвље и трајна вера и нада за све нас.

Академик Дамајновић и његов син Стефан даровали су   библиотеци Средње економске школе у Лозници  о Светом Сави, Светом Симеону Мироточивом, Светој Анастасији и Светом Стефану Првовенчаном. И то пред Светосавске празнике, како рекоше Дамјановићи, да обрадују све оне у школи и Вуковом Јадру који вазда желе нове духовне и културне лепоте и достигнућа.

Међу гостима на овом културном догађању за памћење били су, поред осталих, један од јунака Дамјановићевих романа, доказани патриота и човекољубац Безет Мурати Беки из Сомбора,  мр Владо Марковић, један од најбољих ђака ове школе свих времена, понос школе Раденко Цвејић, угледна др Живка Цвејић Мићановић, дипломирани психолог и професор, црквени добротвор и члан вишегодишњи члан Епархијског управног одбора Епархије шабаче Зоран Марковић. Доказани пријатељ СПЦ Зоран Љубинковић… 

Препоручујемо

Србија

0 0

У ВРШЦУ ПОЧЕЛА РЕКОНСТРУКЦИЈА 18,5 КИЛОМЕТАРА ДОТРАЈАЛИХ ВОДОВОДНИХ ИНСТАЛАЦИЈА Смањују губитке на мрежи

02. 02. 2026. у 18:08

Србија

0 1

ДОНАТОРИ И ВОЛОНТЕРИ УДРУЖЕНИ ПОМОГЛИ ПОРОДИЦИ ИЗ РУСКОГ КРСТУРА Изгорели кров им обновила доброта

02. 02. 2026. у 18:08

Србија

0 0

ПОСТАВЉЕНИ ХИДРАНТИ НА БРЕГУ: Превенција стигла тек након другог великог пожара на Вршачким планинама (ФОТО)

02. 02. 2026. у 15:47

Србија

0 0

БРИЉАНТНИ ПАРАЋИНСКИ ПЛИВАЧИ: За Нину и Луку злато и бронза (ФОТО)

02. 02. 2026. у 15:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације