БРАК ПОЛОЖИЛИ НА ОЛТАР РЕВОЛУЦИЈЕ: Ретко ко у Вршцу зна да су Борислав Петров Браца и Олга Петров Радишић били супружници
ПОСЛЕ Другог светског рата, у ондашњој Југославији уврежила се пракса да образовне установе добијају имена народних хероја и истакнутих револуционара, а једино је у Вршцу таква част указана - и мужу и жени.
Фото: Ј.Ј.Баљак/Wikipedia
Реч је о Бориславу Петрову Браци, чије име носи овдашња Гимназија, и Олги Петров Радишић, по којој је названа основна школа која се налази прекопута вршачке римокатоличке цркве.
Међутим, чињеницу да су они били супружници, зна мало ко у овом граду....
Овај млади брачни пар био је веома активан током народноослободилачког рата у јужном Банату - нарочито у штампању и разношењу илегалног пропагандног материјала. Убијени су исте године, 1942, али у различитим акцијама: он у заседи полиције на периферији Панчева, а она два месеца касније, на стрелишту у Јајинцима. Имали су само по 21 годину.
- Олгу и Брацу спојиле су исте, левичарске идеје и борба против фашизма. Упознали су се у Вршцу, током заједничког рада у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). О њиховом брачном животу мало се зна, али је јасно да је он трајао веома кратко, јер је већ 1941. Брацина глава била уцењена, па су морали да се раздвоје и повуку у дубоку илегалу - открива Драгољуб Ђорђевић, председник Субнора у Вршцу.
Скојевци у свему предњачили
ВРШАЧКА Гимназија и овдашња Учитељска школа биле су главни расадник младих скојеваца, који су се углавном прикључивали под идејним утицајем својих професора. Уочљиво је да су то, већином, били изузетно добри и паметни ђаци, са израженим интелектуалним способностима, па строге школске власти испрва нису сумњале да су баш они комунисти.
Олга се истицала у писању литерарних радова и често је на такмичењима освајала прва места, док је Браца, пре него што је уписао Правни факултет у Београду, био врло активан у ђачкој дружини "Скерлић".
Браца је у СКОЈ ушао под утицајем својих старијих сестара, Драгице и Јелисавете Бебе Петров, док је још похађао Гимназију. Захваљујући непоколебљивом ангажовању, брзо је постао и члан Комунистичке партије Југославије, а - као најближи сарадник Жарка Зрењанина - деловао је у Вршцу, у који се са породицом, још као дете, доселио из Босанског Брода... Погинуо је у Панчеву, током акције којом је лично руководио озлоглашени нацистички сарадник Јурај Шпилер.
- Био је то најокрутнији полицијски службеник ког Банат памти, а тог марта 1942, са око 150 војника, опколио је кућу у којој су се крили Браца, његова сестра Беба и Станко Томић. Уследила је размена ватре, а када је војска ушли у кућу, на поду су затекли мртвог Брацу и тешко рањене Бебу и Станка, са руком написаном поруком: "Умиремо за слободу народа". Они су истог дана подлегли повредама у болници - каже Ђорђевић, уз напомену да је Олга у том тренутку била у зрењанинском истражном затвору у Зрењанину, па највероватније није ни знала шта се са њеним супругом десило.
Фото: Ј.Ј-Баљак
Стицајем животних околности, Олгино страдање било је још теже од Брациног, због чега је, за разлику од њега, постхумно проглашена за народног хероја.
- Када је завршила Учитељску школу у Вршцу, запослила се као учитељица у родном селу Баранда, недалеко од Панчева. Њена кућа стално је била под присмотром, па се притајила у суседној Црепаји. Ипак, окупатори су 1941. открили њено склониште, али је успела да им побегне, иако је у размени ватре била рањена. Сакрила се у Баранди код познаника, који ју је, међутим, издао због награде од ондашњих 25.000 динара - наводи Ђорђевић.
Почаст
ИАКО није рођена у Вршцу, Олга Петров Радишић је 1955. у том граду "добила" школу са својим именом - на предлог учитељице Милене Бошковић. Исте године, њеним именом назване су и осмолетке у родној Баранди и у Падинској Скели, а 1958. и у Банатском Брестовцу. С друге стране, Бориславу Петрову Браци 1953. постхумно је указана част да Гимназија коју је и сам похађао буде названа по њему. Брацино име носи и једна основна школа у Панчеву.
Најпре је била у затворена у Зрењанину, где је шест месеци била подвргнута злогласним Шпилеровим методама: вешана је за косу, избијани су јој зуби, паљено месо на ногама, повређиване старе ране... Али, није желела да ода саборце.
Онда је, по налогу Гестапоа, пребачена у логор на београдској Бањици. Стрељана је 9. маја 1942, на стратишту у Јајинцима, а остало је упамћено да је на зиду затворске ћелије својом крвљу исписала: "Поносно умирем за КПЈ"!
Препоручујемо
ИЗДАЈУ ПОСЛОВНИ ПРОСТОР: НајављеНа лицитација за закуп пијачних тезги у Новом Саду
05. 02. 2026. у 13:32
СУМЊА СЕ ДА ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК СА ЕСТРАДЕ НАРУЧИО НАПАД НА ЧОЛИНУ КУЋУ: Били пријатељи и сарадници (ФОТО)
ЈЕДАН правац истраге упућује на познато име са естраде, чека се прикупљање свих доказа.
03. 02. 2026. у 16:49
"ПРИШТИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА УБРЗАНО ЧИСТИ ПОКРАЈИНУ ОД СРБА" Хитно се огласило руско Министарство спољних послова - "То је лицемерно!"
КОРИСТЕЋИ успех на недавним парлементарним изборима, приштинска администрација форсира чишћење покрајине од српског становништва, саопштено је из Министарства спољних послова Русије.
04. 02. 2026. у 13:32
АМЕРИКАНКА ИЗ "ЛЕПИХ СЕЛА": "Срби су били светски непријатељи број један, зликовци - али не и за мене"
ФИЛМ "Лепа села лепо горе" Срђана Драгојевића важи за једно од најбољих и највољенијих остварења наше кинематографије.
04. 02. 2026. у 10:52
Коментари (0)