И РУСИ „ПЕЧАТ“ ОСТАВИЛИ: Велики јубилеј централног храма у Азбуковици

В. Митрић

18. 08. 2020. у 13:09

ЦРКВА Преображења Господњег, у центру Љубовије, централна богомоља у Азбуковици, управо обележава 80 година постојања и службе Богу, роду и овдашњим људима.

И РУСИ „ПЕЧАТ“ ОСТАВИЛИ: Велики јубилеј централног храма у Азбуковици

Фото: ЦО Љубовија

Прва иницијатива за изградњу цркве у Љубовији датира од 8. новембра 1893. године када су мештани варошице Љубовија са селима Лоњин и Драбић упутили молбу (Заведена под бројем 176) начелнику Среза  азбуковачком за  градњу богомоље у овој  средини, као као верски и духовни центар Азбуковице. У истој молби наводи се да је обезбеђено земиште за будућу порту на једној малој заравни изнад среског пута,  поред саме варошице Љубовија.  Међутим поплава која је задесила варошицу  29. октобра 1896. године угасила је сваку наду за градњу цркве у тадашњој варошици Љубовији. 

Варошица је употпуности уништена и збрисана, па је  Указом краља Александра  Првог, по милости Божјој и вољи народној, а на предлог Министарства унутрашњих дела  Но 4291 од 5. маја 1897. године премештена на садашње место.

Фото: ЦО Љубовија

Милан С. Младеновић, хроничар Азбуковице, прича за „Новости“ да је први  март 1928. године за Љубовију је  велики историјски да­тум. 

- Тог дана, на збору целокупног грађанства варошице Љубовије са пред­ставницима околних села Читлука, Лоњина и Доње Буковице, једногласно је прихваћен предлог свога пароха оца Александра В. Козлова о подизању свете богомоље у варошици Љубовија – казује Младеновић .

- Од 110 пуноправних гласача варо­шице Љубовија, само један је гласао против подизања цркве у Љубовији  На истом збору појединци су дали свој прилог и ударили и први основни капитал за подизање цркве. Љубовија од свог по­стања није имала богомољу, парохијски храм је био у селу Читлук а пре тога до 1881. чак у селу Горња Љубовиђа. Након добијања одобрења и  благослова за подизање нове Цркве у варошици Љубовији од Епископе шабачко-ваљевског  Михаила Грађевински одбор  констатовао је да се у Љубовији треба са­зида свети храм, који би достојно одговарао „Дому Господњем“ а уједно служио би на украс варошице као среском месту.

Фото: ЦО Љубовија

Jерејског освећење цркве обавио је 13. (26) новембра 1939. године, свештеник Александар Козлов архијерејски намесник азбуковачки са свештенсрвом из Азбуковице и када је  комплетиран  покретни и непокретни инвентар храма Светог Преображења Господњег. Свечано  архијерејско освећење цркве учинио је  21. септембра 1940. Године (на Малу Госпојину)  епископ Шабачко-ваљевски, др Симеон, уз присуство многобројног свештенства из Епархије уз присуству 5-6 хиљада верника.

Црква у Љубовији:

Црквени плац је са главне улице подзидан гранитним каменом из каме­нолома Крш у висини од 190 цм а потом насут ископаваном земљом са врха плаца (плац усечен око 3 метра), тако да је нивелисан плац по пројекту, где су ископани и урађени темељи цркве 1932. године. Темељи цркве у земљи укопани су 2,60 метара и ширине 0,90 см, 

Иконостас Храма Светог Преображења Господњег набављен је и поставаљен 13. (26) новембра 1939. године, и на њему су осликане јеванђелске сцене и сцене из Христовог жи­вота. Идејно решење иконостаса дао је руски академски сликар Иван Дикиј и урадио га је Александар Реткин, руски емигрант - инвалид, од славон­ског храста, са украшеним дуборезом у српско - византијском стилу. Иконе на иконостасу осликао је познати руски иконописац Александар Сељанко, уметнички моловане на јеловим даскама, као и крст на иконостасу. 

Река избеглица, тих изнурених и изгубљених људи, која је потекла после Октобарске револуције и трогодишњег грађанског рата у Русији, обрела се у Србији. Они су овде пронашли дом и уточиште а Србима су донели имиџ царске Русије, коју су толико волели и због чије су пропасти толико жалили. Међу избеглим људима било је припадника различитих друштвених група, многих истакнутих личности из културе, науке, политике, генерала, чланова думе... У то доба било је тешко пронаћи варошицу без бар неколико запослених руских избеглица. Тако су се појавили у маленој и сиромашној Љубовији. Ипак у овом моменту највећи допринос ипак су приложили: Василије Андросов из Београда, архитекта у Министар­ству грађевине, један је од најплоднијих стваралаца у области црквеног гра­дитељства. Пројектовао је више  60 цркава међу којима у у Љубовији,  Борис Теплов, инжењер грађевине и геодезије, главни надзорни орган за зидање и завршетак цркве у Љубовији, пројектовао пут ка Пецкој и Горњој Трешњици, пројектујући два моста у Љубовији.

 

Велики допринос развоју Љубовије дали су  свакако Александар Сељанко руски иконописац, осликао иконостас цркве у Љубовији,  Александар Реткин изрезбарио у српско византијском стилу иконостас у Љубовији, Иван Дикиј  академски сликар, осликавши већи број икона у храму,  Сергеј Смирнов, Владимир Гансон, Евгениј Зајцев ....

Међу руском  емиграцијом нашло се велики број  свештеника  а знатан број,  на стотине њих нашло се на простору Шабачко-ва­љевске епархије, а њих петнестак  службовало је, према речима проте Мирка Вилотића,  краћи или дужи период у цр­квама у намесништву азбуковачком. Најутицајнија личност од руских све­штеника у Азбуковица је Александар Козлов, образован, речит и свештеник од дела. Био је стожер окупљања руске емиграције након Октобарске рево­луције у овом делу Подриња. Велики допринос у очувању српских светиња и српске духовности допринео је дугогодишњи свештеник оровички Тодор Карасјов, који је након смрти кости оставио у црквеној порти међу вољеним Оровичанима. Не треба  заборавити велике заслуге свештеника попут Александра Шамраја, Арсенија Јежова,  Алексија  Јефремова, Тита Стефанова, Павела Деркача, јермонаха Андроника...

Као образован свештенички кадар, веома су се брзо укло­пили у духовни и црквени живот српског народа у Азбуковици, поштујући њихове обичаје и традицију и приметно је да су црквама прилагали велики број богослужбених књига и црквевених часописа и литературе на руском језику и икона урађених на просторима бивше царске Русије. Руски свеште­ници дали су велики допринос у унапређењу и очувању културне, духовне и верске традиције у Азбуковици, Подрињу и широм Србије

Према педантној евиденцији Милана С. Младеновића, евидентирано је више од 50 посета епископа  азбуковачком намесништву у задња два века, а међу најчешћим и најдражим гостом Азбуковице свакако је Епископ шабачки господин Лаврентије дочекиван   са пуно поштовања, љубави и одушевљења, који је, увек, наглашавао и данас то чини да је „ово један од најпобожнијих крајева, не само у епархији на чијем је он челу.

Хаџи Драган Секулић протојереј ставрофор, архијерејски намесник азбуковачки, прича са великим задовољством су Азбуковицу посећивали поглавари Српске православне цркве, почевши од давне 1889. и 1904. када је цркву у Горњој Буковици и Грачаницу, посетио митрополит београдски  Димитрије Павловић, потоњи српски патријарх Димитрије. 

Фото: ЦО Љубовија

До данашњих дана Азбуковицу су посећивали: патријарх Варнава 1932. године костурницу на Мачковом камену,  патријарх Гаврило 1939. године новограђену цркву у Љубовији, патријарх Герман 1964. године костурницу на Мачковом камену, патријарх Павле 2000. године при освећењу и постављању крста на Соко граду и  патријарх Иринеј при освећењу цркве посвећене Светом Стефану Високом на Мачковом камену.  

- У четврту седмицу поста, у свету недељу 29. марта 2020. године, за вре­ме Свете литургије у Храму Преображења Господњег у Љубовији, иконе Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Светог архангела Михаила почеле су да мироточе. Трећег дана мироточила је и икона Светога Серги­ја која се налазила поред певнице сведочи отац Анђелко Ковачевић , старешина љубовијске цркве. При мироточењу икона осетио се неки фини и необичан мирис, прелеп, веома мирисан и пријатан, који се ширио храмом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“