И РУСИ „ПЕЧАТ“ ОСТАВИЛИ: Велики јубилеј централног храма у Азбуковици
ЦРКВА Преображења Господњег, у центру Љубовије, централна богомоља у Азбуковици, управо обележава 80 година постојања и службе Богу, роду и овдашњим људима.
Фото: ЦО Љубовија
Прва иницијатива за изградњу цркве у Љубовији датира од 8. новембра 1893. године када су мештани варошице Љубовија са селима Лоњин и Драбић упутили молбу (Заведена под бројем 176) начелнику Среза азбуковачком за градњу богомоље у овој средини, као као верски и духовни центар Азбуковице. У истој молби наводи се да је обезбеђено земиште за будућу порту на једној малој заравни изнад среског пута, поред саме варошице Љубовија. Међутим поплава која је задесила варошицу 29. октобра 1896. године угасила је сваку наду за градњу цркве у тадашњој варошици Љубовији.
Варошица је употпуности уништена и збрисана, па је Указом краља Александра Првог, по милости Божјој и вољи народној, а на предлог Министарства унутрашњих дела Но 4291 од 5. маја 1897. године премештена на садашње место.
Фото: ЦО Љубовија
Милан С. Младеновић, хроничар Азбуковице, прича за „Новости“ да је први март 1928. године за Љубовију је велики историјски датум.
- Тог дана, на збору целокупног грађанства варошице Љубовије са представницима околних села Читлука, Лоњина и Доње Буковице, једногласно је прихваћен предлог свога пароха оца Александра В. Козлова о подизању свете богомоље у варошици Љубовија – казује Младеновић .
- Од 110 пуноправних гласача варошице Љубовија, само један је гласао против подизања цркве у Љубовији На истом збору појединци су дали свој прилог и ударили и први основни капитал за подизање цркве. Љубовија од свог постања није имала богомољу, парохијски храм је био у селу Читлук а пре тога до 1881. чак у селу Горња Љубовиђа. Након добијања одобрења и благослова за подизање нове Цркве у варошици Љубовији од Епископе шабачко-ваљевског Михаила Грађевински одбор констатовао је да се у Љубовији треба сазида свети храм, који би достојно одговарао „Дому Господњем“ а уједно служио би на украс варошице као среском месту.
Фото: ЦО Љубовија
Jерејског освећење цркве обавио је 13. (26) новембра 1939. године, свештеник Александар Козлов архијерејски намесник азбуковачки са свештенсрвом из Азбуковице и када је комплетиран покретни и непокретни инвентар храма Светог Преображења Господњег. Свечано архијерејско освећење цркве учинио је 21. септембра 1940. Године (на Малу Госпојину) епископ Шабачко-ваљевски, др Симеон, уз присуство многобројног свештенства из Епархије уз присуству 5-6 хиљада верника.
Црква у Љубовији:
Црквени плац је са главне улице подзидан гранитним каменом из каменолома Крш у висини од 190 цм а потом насут ископаваном земљом са врха плаца (плац усечен око 3 метра), тако да је нивелисан плац по пројекту, где су ископани и урађени темељи цркве 1932. године. Темељи цркве у земљи укопани су 2,60 метара и ширине 0,90 см,
Иконостас Храма Светог Преображења Господњег набављен је и поставаљен 13. (26) новембра 1939. године, и на њему су осликане јеванђелске сцене и сцене из Христовог живота. Идејно решење иконостаса дао је руски академски сликар Иван Дикиј и урадио га је Александар Реткин, руски емигрант - инвалид, од славонског храста, са украшеним дуборезом у српско - византијском стилу. Иконе на иконостасу осликао је познати руски иконописац Александар Сељанко, уметнички моловане на јеловим даскама, као и крст на иконостасу.
Река избеглица, тих изнурених и изгубљених људи, која је потекла после Октобарске револуције и трогодишњег грађанског рата у Русији, обрела се у Србији. Они су овде пронашли дом и уточиште а Србима су донели имиџ царске Русије, коју су толико волели и због чије су пропасти толико жалили. Међу избеглим људима било је припадника различитих друштвених група, многих истакнутих личности из културе, науке, политике, генерала, чланова думе... У то доба било је тешко пронаћи варошицу без бар неколико запослених руских избеглица. Тако су се појавили у маленој и сиромашној Љубовији. Ипак у овом моменту највећи допринос ипак су приложили: Василије Андросов из Београда, архитекта у Министарству грађевине, један је од најплоднијих стваралаца у области црквеног градитељства. Пројектовао је више 60 цркава међу којима у у Љубовији, Борис Теплов, инжењер грађевине и геодезије, главни надзорни орган за зидање и завршетак цркве у Љубовији, пројектовао пут ка Пецкој и Горњој Трешњици, пројектујући два моста у Љубовији.
Велики допринос развоју Љубовије дали су свакако Александар Сељанко руски иконописац, осликао иконостас цркве у Љубовији, Александар Реткин изрезбарио у српско византијском стилу иконостас у Љубовији, Иван Дикиј академски сликар, осликавши већи број икона у храму, Сергеј Смирнов, Владимир Гансон, Евгениј Зајцев ....
Међу руском емиграцијом нашло се велики број свештеника а знатан број, на стотине њих нашло се на простору Шабачко-ваљевске епархије, а њих петнестак службовало је, према речима проте Мирка Вилотића, краћи или дужи период у црквама у намесништву азбуковачком. Најутицајнија личност од руских свештеника у Азбуковица је Александар Козлов, образован, речит и свештеник од дела. Био је стожер окупљања руске емиграције након Октобарске револуције у овом делу Подриња. Велики допринос у очувању српских светиња и српске духовности допринео је дугогодишњи свештеник оровички Тодор Карасјов, који је након смрти кости оставио у црквеној порти међу вољеним Оровичанима. Не треба заборавити велике заслуге свештеника попут Александра Шамраја, Арсенија Јежова, Алексија Јефремова, Тита Стефанова, Павела Деркача, јермонаха Андроника...
Као образован свештенички кадар, веома су се брзо уклопили у духовни и црквени живот српског народа у Азбуковици, поштујући њихове обичаје и традицију и приметно је да су црквама прилагали велики број богослужбених књига и црквевених часописа и литературе на руском језику и икона урађених на просторима бивше царске Русије. Руски свештеници дали су велики допринос у унапређењу и очувању културне, духовне и верске традиције у Азбуковици, Подрињу и широм Србије
Према педантној евиденцији Милана С. Младеновића, евидентирано је више од 50 посета епископа азбуковачком намесништву у задња два века, а међу најчешћим и најдражим гостом Азбуковице свакако је Епископ шабачки господин Лаврентије дочекиван са пуно поштовања, љубави и одушевљења, који је, увек, наглашавао и данас то чини да је „ово један од најпобожнијих крајева, не само у епархији на чијем је он челу.
Хаџи Драган Секулић протојереј ставрофор, архијерејски намесник азбуковачки, прича са великим задовољством су Азбуковицу посећивали поглавари Српске православне цркве, почевши од давне 1889. и 1904. када је цркву у Горњој Буковици и Грачаницу, посетио митрополит београдски Димитрије Павловић, потоњи српски патријарх Димитрије.
Фото: ЦО Љубовија
До данашњих дана Азбуковицу су посећивали: патријарх Варнава 1932. године костурницу на Мачковом камену, патријарх Гаврило 1939. године новограђену цркву у Љубовији, патријарх Герман 1964. године костурницу на Мачковом камену, патријарх Павле 2000. године при освећењу и постављању крста на Соко граду и патријарх Иринеј при освећењу цркве посвећене Светом Стефану Високом на Мачковом камену.
- У четврту седмицу поста, у свету недељу 29. марта 2020. године, за време Свете литургије у Храму Преображења Господњег у Љубовији, иконе Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Светог архангела Михаила почеле су да мироточе. Трећег дана мироточила је и икона Светога Сергија која се налазила поред певнице сведочи отац Анђелко Ковачевић , старешина љубовијске цркве. При мироточењу икона осетио се неки фини и необичан мирис, прелеп, веома мирисан и пријатан, који се ширио храмом.
Препоручујемо
ЦРКВА ОДГОВОРИЛА МИЛОВИМ "СТРУЧЊАЦИМА": Још један безобзирни напад на Митрополију
17. 08. 2020. у 20:44
СНИМАК ИЗ ЦРКВЕ У БЕЈРУТУ: Током службе је све почело да се руши, витраж пао на свештеника (ВИДЕО)
05. 08. 2020. у 11:05 >> 11:05
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”
АКЦИЈОМ „АЛТА за дечје осмехе“, АЛТА банка, у сарадњи са Центром инклузивна Србија, ове недеље поделила је новогодишње пакетиће малишанима у Дому за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
12. 12. 2024. у 14:00
КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: "Mercator-S" вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“
УКОЛИКО предано и вредно развијате и креирате аутентичне и традиционалне производе по домаћој рецептури, са сировином која је 100% настала у Србији, позивамо вас да се пријавите на конкурс „Укуси мога краја“, и тако осигурате да се ваши производи нађу на полицама ИДЕА продавница, РОДА маркета и МЕРЦАТОР хипермаркета, широм Србије.
10. 12. 2024. у 16:00
МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!
КАДА се шушка о неком трансферу – одеш на Моззарт спорт да провериш. Када си жељан правих интервјуа, тамо увек има добрих лектира. Страницу по страницу, приче се читају у даху скоро две деценије. На МВП свечаности су исписане тачно 22. Толико је награда уручено у оквиру првог, историјског избора за најбоље спортисте Србије, плус 11 специјалних признања, јер није лако побројати све успехе у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци...
11. 12. 2024. у 16:00
ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE
НОВА филијала Adriatic банке отворена је данас у пословно-стамбеном комплексу Skyline у Београду, а корисници ће у модерном амбијенту моћи да остваре многобројне услуге које ова банка пружа.
13. 12. 2024. у 10:00
ЗА 12 ГОДИНА 627 БЕБА: Здравствени центар у Ваљеву поносан на усвојене процедуре и биланс вантелесне оплодње
ВЕШТАЧКОМ оплодњом, уз помоћ стручњака Здравственог центра у граду на Колубари, за 12 година на свет је дошло 627 беба, а пацијенти су махом парови из западне Србије - односно Колубарског и Мачванског округа, углавном из Шапца и Лознице - али и из иностранства.
14. 12. 2024. у 06:15
ОГРАДА "КРИЈЕ" ПЕШАКЕ: Незадовољство јавности натерало челнике Ниша да "преправљају" пројекат из 2022.
ДЕЛОВИ монтажне, декоративне ограде које је "Паркинг сервис" крајем 2022. поставио на разделним острвима дуж неколико прометних улица у Нишу - да би спречио суграђане да коловоз претрчавају ван пешачких прелаза - што је од почетка изазвало различите реакције јавности, сада се скидају се ради боље прегледности.
14. 12. 2024. у 07:15
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Најновије из рубрике
ОГРАДА "КРИЈЕ" ПЕШАКЕ: Незадовољство јавности натерало челнике Ниша да "преправљају" пројекат из 2022.
ДЕЛОВИ монтажне, декоративне ограде које је "Паркинг сервис" крајем 2022. поставио на разделним острвима дуж неколико прометних улица у Нишу - да би спречио суграђане да коловоз претрчавају ван пешачких прелаза - што је од почетка изазвало различите реакције јавности, сада се скидају се ради боље прегледности.
14. 12. 2024. у 07:15
ДОБРОДОШЛА СВАКА КЊИГА: Петоро просветара школе код Бујановца, оснива библиотеку
ПРОСВЕТАРИ, мале четворогодишње школе у селу Лопардинце надомак Бујановца које је насељено искључиви српским живљем, покренули су акцију, која је изавала велико интересовање.
14. 12. 2024. у 06:45
ЗА 12 ГОДИНА 627 БЕБА: Здравствени центар у Ваљеву поносан на усвојене процедуре и биланс вантелесне оплодње
ВЕШТАЧКОМ оплодњом, уз помоћ стручњака Здравственог центра у граду на Колубари, за 12 година на свет је дошло 627 беба, а пацијенти су махом парови из западне Србије - односно Колубарског и Мачванског округа, углавном из Шапца и Лознице - али и из иностранства.
14. 12. 2024. у 06:15
KОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ДУШАН ВАСИЉЕВ”: Град Кикинда упутио позив писцима
Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев“, коју додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији могу да буду песничке и прозне књиге објављене на територији Србије.
13. 12. 2024. у 20:54
ЗБОГ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ПРАЗНИКА: Продужено радно време граничних прелаза Бајмок и Бачки Виногради
Два малогранична прелаза са Мађарском Бајмок - Бачалмаш и Бачки Виногради - Аштохалом радиће продужено током децембра и јануара.
13. 12. 2024. у 18:29
Коментари (0)