Србија

СТИПЕНДИЈА, ШТА ЈЕ ТО? "Град привредних чуда" Горњи Милановац "зидале" и екипе стручњака

М. БОШЊАК

14. 09. 2020. у 11:42

ДВАПУТ је Горњи Милановац понео престижан назив, који је стварна слика његовог пословног амбијента - "град привредних чуда".

СТИПЕНДИЈА, ШТА ЈЕ ТО? Град привредних чуда Горњи Милановац зидале и екипе стручњака

Први пут, од шездесетих година прошлог века, откад га је цела бивша СФРЈ тако звала. Други пут, током ововековних лоших, често сумњивих приватизација у Србији, кад су пропадале значајне фабрике и читави градови као индустријски центри, а Милановац се као такав одржао!

За свако пословно чудо, разумљиво, треба капитал, и стручни тимови који ће га успешно усмерити и борити се на светским тржишним утакмицама.

- Кад је Милановац стваран као јак индустријски центар, фабрике су стипендирале екипе младих стручњака, најбољих студената. Сада, према мојим сазнањима, фабрике ретко кога стипендирају, премало се улаже у нове, младе стручне кадрове, а они су залог и гаранција будућности Милановца - упозорава Владета Поњавић (84), својевремено директор "Типопластике".

ФАБРИКА АМБАЛАЖЕ "ТЕТРА ПАК"

ЧУВЕНА фабрика амбалаже "Тетра пак" у Горњем Милановцу до пре двадесетак година радила је као део "Типопластике", али јој је истекла лиценца. Швеђани, власници тог мултинационалног индустријског ланца, предлагали су да фабрика буде заједничка, српска и њихова, али то није остварено, па су је откупили. У њој раде и инжењери стипендисти "Типопластике", а док је комшијска фабрика "Тетра пак" била њен део, производила је милијарду амбалажних јединица годишње, сада - три милијарде.

Наш времешни, искусни саговорник, наводи управо ту фабрику као један од "расадника" талентованих стипендираних стручњака. "Типопластика" је интензивно почела да даје стипендије младим кадровима, кад је била у зениту успеха. А, један од најбољих тимова стипендиста, без иједног дана радног стажа у њој - створио је привредни и технолошки "бум" у сасвим другим фабрикама, на Универзитетима, у иностранству...

- Годинама сам, као члан УО "Типопластике", био задужен за кадрове. "Бум" са стипендијама направили смо од 1981. до 1985. Увек смо имали резервни тим стручњака, за случај да више њих оде из фабрике. За нове производне програме морали смо обезбедити наследнике постојећим зналцима. Пратећи успехе средњошколаца и студената одабрали смо деветоро најбољих бруцоша из нашег града и једног из Пожеге - сећа се Поњавић.
Изабраницима су били обезбеђени одлични новчани, смештајни услови за учење, стручна пракса, два студијска путовања у иностранство годишње.

- Али, Правилник о стипендијама није подразумевао обавезу да стипендисти за једну годину студија одраде две године у фабрици, што сам захтевао, али УО то није прихватио! Свих десеторо стипендиста је завршило студије са десеткама. Брзо су се запослили, али нико у "Типопластици". Осморо их је докторирало, двоје су магистри наука. Сада су водећи стручњаци, професори, неки су власници успешних предузећа, неки воде секторе у компанијама у Европи и САД - истиче Поњавић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације