Србија

ЗА ПОЛА ВЕКА ЧАК 10.000 СЛИКА: Боро Лекић из Параћина припрема изложбу поводом свог јубилеја

З. РАШИЋ

07. 12. 2020. у 17:09

КИЧИЦУ је у руке први пут узео са девет година, јер му је и отац, кад год је имао времена, радио исто, а прву изложбу - у трећем разреду, у холу параћинске ОШ "Радоје Домановић" - памти, али не рачуна.

ЗА ПОЛА ВЕКА ЧАК 10.000 СЛИКА: Боро Лекић из Параћина припрема изложбу поводом свог јубилеја

Вероватно најпродуктивнији сликар у Србији Боро Лекић (69) за свој уметнички почетак сматра самосталну поставку у мензи параћинске "Штофаре", далеке 1971, откад је - иако без академске титуле - створио више од 10.000 слика, највише уља на платну. И, нема земље у свету коју није украсило његово дело, а најновије платно је већ завршило у - Тунису.

- Планирам да догодине обележим пола века рада, а поставком на тему "Параћин који је имао душу" желим све да подсетим на то како је град некад изгледао. Биће то већи формати, између 40 и 50 слика, а трећину сам већ урадио. Притом, мотиви су од 1959, кад сам се овде доселио са родитељима, а архитектура ми је у другом плану. Привлачнији су ми атмосфера града и околине, односно људи и гужва - објашњава Лекић чији су родитељи из Берана, а овде су дошли из околине Пећи када је имао осам година, па себе сматра Параћинцем.

Тако је, пре десетак година, настала и "Панорама Параћина" - слика великог формата која још краси његову галерију и намерницима је омиљена за фотографисање. Јер, Боро на њој ништа није изоставио: ни Црепану, Циглану и Стаклару, ни језгро града које чине летње баште, Доњи парк, црква, Музичка школа... То дело је, вели, стварао читав месец, а остале ради за највише два дана. И, на почетку је желео да се сликом приближи фотографији, а сада углавном ствара шпахтлама, па његова дела имају рељеф...

- Раније сам стварао и до 300 слика годишње, а онда је вид почео да попушта. Иначе, већ четири деценије сликам искључиво на платну и тражим пуну слободу у раду. Притом, не волим ни да ме зову уметником, јер се данас свако тиме "кити", а ја остављам времену да покаже је ли оно што сам радио вредело, или није - закључује Лекић.

ДИЗАЈНИРАО ШТОФОВЕ

НАМЕРУ да студира сликарство Бори је, док је похађао шести разред, осујетио губитак оца и старијег брата у једној години. Ипак, живот је провео уз сликање, а пензију стекао као - штофарски радник. Јер, због лоше материјалне ситуације запослио се још као малолетник, али су у фабрици брзо препознали његов таленат, па је остатак радног века провео креирајући изглед штофова.