Србија

ПО НАГРАДА ЗА СВАКУ ГОДИНУ НА СЦЕНИ: Аматерски глумац из пријепоља Меша Шендељ Жак остаје у "малом" театру

А. РОВЧАНИН

01. 02. 2021. у 06:21

ПРИЈЕПОЉАЦ Меша Шендељ Жак је театарски глумац-аматер са 42 године сценског стажа и, по свему судећи, највећим бројем награда у читавом региону. Притом, од укупно 42 признања, од стручних жирија, селектора и публике је заслужио чак 27 - за главну мушку улогу.

ПО НАГРАДА ЗА СВАКУ ГОДИНУ НА СЦЕНИ: Аматерски глумац из пријепоља Меша Шендељ Жак остаје у малом театру

- Све у култури, и не само у култури је изгубило вредност, па су, нажалост, и награде постале готово безначајне. Ипак, има оних које глумцу много значе, а ја сам посебно поносан на признање Савеза аматера Србије од пре двадесетак лета, те Велику награду публике на фестивалу у Требињу, док је он још био југословенског ранга - истиче Шендељ и поводом пандемије која је пореметила позоришни живот у читавом свету наглашава да за глумца нема веће казне, него када му одузмете сцену и публику, па погасите светла.

Популарни Жак је, иначе, осмислио и ауторски пројекат под насловом "Глинени голубови", али је реализација изостала због епидемиолошке ситуације, па остаје нада да ће премијера уследити бар на пролеће.

А, Меша Шендељ је оснивач и алтернативног Клуба "Театар", са чијим је пројектима наступао на међународним и балканским смотрама, те на Фестивалу нових театарских форми, а круна његовог прегалаштва је, ипак, учешће у пратећем програму "Битефа".

- После више од четири деценије бављења позориштем, као глумац и редитељ, ако бих се опредељивао за нови почетак, не желим ништа другачије. Театар је моја опсесија и моја исповест. Апсолутно нико није могао да уништити моју душу због сцене. Јер, публика, светла, мрак и текст одзвањају у мени и после неколико сати од сваке премијере или представе. Кад човек нешто жели, помаже му читава васиона, па је тако и у мом случају - закључује Жак.

МАГИЧНИ ЗОВ ПРЕСТОНИЦЕ

САН сваког аматера је да доспе до престоничког театра, али је то - поред великог броја дипломираних глумаца који се боре за место у Београду - равно научној фантастици.

- Многи не желе да пређу у професионално, али провинцијско позориште, јер сматрају да тако постају "нико и ништа", па ће у главном граду радије да "носе тацну преко сцене". Иако многи природни таленти често надмашују професионалце, аматерски глумац је за публику и стручне људе увек аматер, ма колико заиста вредео - сматра Меша.