Србија

САРАДЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ И ЗРЕЊАНИНА: Изучавање и допринос култури и историји Баната (ФОТО)

Б. ГРУЈИЋ

12. 03. 2021. у 19:51

ПРЕДСЕДНИК Матице српске проф. др Драган Станић и Симо Салапура, градоначелник Зрењанина потписали су данас протокол о сарадњи.

САРАДЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ И ЗРЕЊАНИНА: Изучавање и допринос култури и историји Баната (ФОТО)

Овај документ подразумева реализацију бројних активности и пројеката од заједничког интереса, у којима се посебно истиче изучавање српске грађанске културе, српског националног покрета, историја и култура српског народа у Банату.

Проф. др Драган Станић истакао је огроман допринос Баната, уз напомену да је Зрењанин изнедрио плејаду значајних писаца, као што су Александар Сандић, Тодор Манојловић, Вујица Решин Туцић, Војислав Деспотов и бројни други, чији би опус требао да буде предмет истраживања и сарадње.

- Огроман је истраживачки простор не само у књижевности, него и у осталим областима, а дотакли смо и историју спорта, па историју привреде у Зрењанину, све су то ствари од важности за овај град и јасно је да су у питању дугогодишњи пројекти на којима ће се радити - нагласио је Станић.

Градоначелник Зрењанина, који је у 2021. години Европски град спорта, Симо Салапура, уз неисцрпно благо Матице српске, које шири видике и помаже да се историја схвати као водиља у будућност, истакао је активност Друштва пријатеља Матице српске у Зрењанину, које је једно од најактивнијих у Србији.

POGLEDAJ GALERIJU

- Два историјска догађаја посебно су значајна, ради се о Бечкеречком програму, веома важном политичком документу за организовање српског народа у оквиру аустроугарских институција власти и догађају од непроцењивог историјског значаја, оснивању првог Српског народног одбора на територији Војводине, управо у Зрењанину, који је иницирао да се реализује вековна идеја припајања Војводине матици Србији - истакао је Салапура.

МАТИЦА СРПСКА ОДУВЕК ДОМАЋИН У БАНАТУ

КАКО је нагласио Милан Бјелогрлић, директор зрењанинске Библиотеке, његов град је само условно "гост Матице српске", која је у Банату одувек "на свом терену", на шта указује и занимљив историјски детаљ, када је, приликом пресељења из Пеште у Нови Сад, 47 пакета књига пренето бродом "Напредак" бечкеречког трговца Јована Форовића.