Србија

ГРАД КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО: Ваљево се опрашта од великог уметника Милоша Шобајића

В. Митрић/Б. Пузовић

25. 04. 2021. у 19:43

ВАЉЕВО се опрашта од великог српског и светског сликара, који није остао упамћен само изложбама у граду Колубари, међу којима је велика била у овдашњој Модерној галерији у новембру 2019 године, већ и по његовој љубави према том граду.

ГРАД КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО: Ваљево се опрашта од великог уметника Милоша Шобајића

– Много сам везан за Ваљево - рекао је аутору ових редова чувени сликар, после отварања изложбе, где су представљена његова велика дела, настала пре пола века, скупљена по свету, која и сам није видео 45 година. Пре тачно тридесет година сам имао последњу изложбу овде, у мом драгом Ваљеву, што невероватно дуго. А, моја фамилија кад је бежала из Црне Горе, 1846. Године, лутали су у Србији пар година да би се зауставили у Ваљеву и ту стекли неки иметак и, као имућни људи, вратили се у Црну Гору и направили после велика дела уз поља културе. Ваљево ми увек у мислима и срцу.

Шобајић није крио задовољство и радост што је у његовом Ваљеву баш велико интересовање и за његова дела и за њега. Љубазно је раговарао са гостима изложбе, објашњавао детаље на сликама, позирао пред апаратима и камерама са многима који су желели успомену.

Упитан колико је Србија у њему, као, дана, планетарно успешном и цењеном сликару и уопште уметнику, он каже:

- Ја сам пре свега Србин! Кажу да је српски народ најстарији народ на свету и ја мислим даје то жива истина и осећам се тако. Од Лепенског вира, па до данас овај народ опстаје на овом простору, бори се и иде напред. Неки појединци „искачу“, па праве Американцима ракете да оду на месец,неки као Никола Тесла измишљају струју целој планети, а ја, ето, као сликар представим сликама и да то покажем што широј светској јавности.

Воја Јовановић, директор Модерне галерије, одавно у граду на Колубари, рекао је да је „изложба и сам долазак у Ваљево великог Милоша Шобајића била светковина над светковинама и за овај град и за Србију“.

Велики уметник, како каже Јовановић, „деценијама и речју и делом, показивао је,до последњег даха да му је Србија и Ваљево у срцу и души“.

- Велико намје задовољство било да, у његовом присуству, са уметником који је јако пријатан, драг и комуникативан, уживамо са његовим раним делима, која су, не само бисери његовог стваралаштва, већ нашег и светског сликарства - каже Јовановић. Није ни чудо што да сви жалимо као неког свог најмилијег.