Србија

ВОШТАНИЦЕ ОД СРЦА: Почело наливање чувених ратарских свећа за манастир Троношу код Лознице (ФОТО)

В.Митрић

28. 04. 2021. у 18:43

ИЗЛИВАЊЕ ратарских или тежачких свећа, које су обично тешке од 50 до 60 килограма, високе око метар и по, напрваљене од чистог воска, њих две , по трдицији дугој вековима, почело је, јуче, у Манстиру Троноша, код Лознице и код цркве у оближњем селу Зајача, метоху ове средњевековне задужбине Немањића подигнуте пре 703 лета.

ВОШТАНИЦЕ ОД СРЦА: Почело наливање чувених ратарских свећа за манастир Троношу код Лознице (ФОТО)

ПО веровању мештани околних села прилажу ове, џиновске воштанице, да им боље роде њиве.Чине то све генерације овдашњих људи, који их као и њихови стари, доносе свечано и на Велики четвртак дарују овој богомољи.Свеће су, увек, прављене и поклањане, а у време највеће кризе и глади обичај није утихнуо, само су биле нешто мање. Ни корона вирус није их спречио лане и ове године да то учине, по обичају коју су у ову светињу донели монаси који су дошли овде давно са Свете горе., а нова почиње да гори од Васкрса, а по празника Цвети.

Свеће доносе мештани села око манастира и то из Тршића, Корените, Воћњака, Зајече, Пасковца и Горње Борине.

Нове свеће праве се од воска који је остао од старих, али мештано дају прилог у воску, највише у плочама.

Зоран Милићевић, Власо Антонић, Бранислав Стевановић, Зоран Ђурић и Радослав Ђурић,Зоран Милићевић, Власо Антонић, Бранислав Стевановић, Зоран Ђурић и Радслав Ђурић само су неки од овдашњих мештана вичних овом послу.

Прво, кажу, спреме калуп, који добро поглеи прегледа д игуман троношки НИколај.Кад восак почне да се пени, после кувања, прво га процеде, како би га ослободили опиљака или гарежа, а онда га сипају.

-Увече, кад се охлади, морамо да долијемо још воска, јер се, при хлађењу, смањује његов ниво за 10 до 20 центиметара -причају нам ови мајстори за свеће и велики верници.- Тако су радили наши стари, тако и ми чинимо.

Све се одвија уз будно оца оца Николаја, који је у Троноши скоро пола века учесник и сведок овог лепог обичаја, ретког у православном и хришћанском свету.

Познати лознички лекар, др Чедомир Митровић, који је рођен крај ове богомоље, каже да је реч о обичају ком се, још као дете радовао, док је певао за певницом манастирске цркве.Светињу и овај обичај је много волела и његова покојна супруга Снежана, родом из оближње Брасине, угледни кардиолог, као и њихови синови врхунски лекари у Београду, Бојан и Александар Саша, који је управо стасао у кардиохирурга.