Србија

САМО ДА НАШЕМ НЕМАЊИ БУДЕ БОЉЕ: Сиромаштво притисло дом Синише и Вање Максимовић, родитеља болесног младића у Сушици код Грачанице

Д. ЗЕЧЕВИЋ

05. 05. 2021. у 07:13

САМИ смо, боримо се како знамо и умемо. Немамо помоћи ни од куда. Али, није нам жао што живимо у сиромаштву већ што нам је детету, сину Немањи здравље озбиљно нарушено.

САМО ДА НАШЕМ НЕМАЊИ БУДЕ БОЉЕ: Сиромаштво притисло дом Синише и Вање Максимовић, родитеља болесног младића у Сушици код Грачанице

Овим речима после дужег размишљања да ли јавно да износи тешку породичну причу, у недовршеној и оскудно намештеној кући у грачаничком насељу Сушица говори нам Синиша Максимовић (53), глава трочлане породице. Са двадесетдвогодишњим сином и супругом Вањом (44) дане проводи бринући за здравље младића, али и покушајима да употпуни више него минималан кућни буџет. Јер, ова породица живи од свега 11.000 динара које прима Синиша на име минималца који је остварио радећи својевремено у руднику Трепча.

- Од оскудице која нам је саставни део живота, далеко теже нам пада Немањино нарушено здравствено стање. Озбиљно му је оштећен кичмени пршљен због чега га очекује операција у Београду. Иако смо до сада одлазили неколико пута, хируршки захват на кичми, Немањи су одложили, вероватно због ситуације са вирусом корона, за септембар - наставља причу Синиша у јединој опремљеној соби ове недовршене куће, којој недостаје и купатило, али и друге ствари.

БРИГА О МЛАДИЋУ

ИАКО смо до прошле године држали живину и стоку, због Немањиног здравственог стања односно честих одлазака код лекара, престали смо са тим, иако нам је то значило много - прича Синиша док његова супруга Вања каже да она никада није радила али и да не би могла да се посвети послу због бриге о младићу.

Док појашњава да су се овде на темељима давно започете куће доселили из Кишнице, другог насеља у Грачаници где су живели у заједници са бројном породицом, Синиша са жаљењем понавља да не може сам да постигне више. Он и супруга су сваки динар који је стицао радећи у надницама улагали у изградњу зидова куће, али су их Немањина болест и инфаркт који је преживео "зауставили".

- И мени је лекар саветовао да не радим тешке физичке послове, али сам принуђен да одлазим у наднице како бих зарадио барем за пут до Београда. Јер, моје примање не може чак ни то да покрије - повијене главе и замишљено говори Синиша док супруга Вања тужно посматра сина који је управо доручковао.

Иако с тешком муком признаје, каже да, она и супруг често гладују како би њему приуштили оброке.

- Надамо се да ћемо успети да преживимо и да нам син после операције буде боље - говори Вања док њен супруг страхује хоће ли до септембра успети да заради новац за пут и боравак у Беграду, док му син буде у болници.