Царска Русија
ЦАР НИКОЛАЈ II ИМАО ТЕТОВАЖУ ЗМАЈА: Зашто је митска звер красила руку последњег руског императора (ФОТО)
ПОСЛЕДЊИ руски цар Николај ИИ Романов владао је Русијом од 1894. до његове абдикације 1917. године.
10. 04. 2024. у 20:00
ФЕЉТОН - ИНФОРМБИРО ДОНОСИ НОВЕ НЕДАЋЕ РУСИМА: Два брата Пeтар и Николај Сербов срели су се поново када је стигла Црвена армија
ПРВА генерација српских Руса задржала је велику дистанцу од бољшевика који су пресекли њихову вековну традицију. Стално су сањали дан када ће моћи да се врате у отаџбину.
20. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДИТЕЉИ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Руски архитекти су академизaм комбиновали са српско- -византијским стилом
СКОРО стотинак руских архитеката дошло је у Југославију после пада царске Русије, бежећи од грађанског рата. Они највећи определили су се за Београд и Нови Сад, али су стварали свуда, највише на простору данашње Србије, где је било сконцентрисано скоро 90 одсто руских емиграната.
19. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ПРВИ ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНИ ЛЕТ ПАРИЗ - БОМБАЈ - БЕОГРАД: Српски Руси су заслужни за формирање прве домаће авиокомпаније „Аеропут“
РУСКИ авијатичари дали су значајан допринос међуратном успону југословенског ваздухопловства са центрима у Новом Саду, Земуну, Панчеву, Београду.
18. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - СКРИГИНОВ ТИТОВ ПОРТРЕТ НА НЕМАЧКОЈ ПОТЕРНИЦИ: Александар Черепов снимао је скечеве по угледу на филмове Чарлија Чаплина
РУСКИ емигранти унапредили су професионални ниво српске и југословенске кинематографије, дакле свих земаља насталих распадом друге Југославије.
17. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - БЕОГРАД ПОСТАЈЕ МАГНЕТ ЗА СВЕ БАЛЕТСКЕ ЗВЕЗДЕ: Ана Павловна је говорила да је заволела Србију и Србе пре него шти их је упознала
НИНА Васиљевна Кирсанова (1898-1989) српска балерина светског гласа, пореклом Рускиња једна је од оснивача српског балетапри Народном позориштуу Београду.
16. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ПОЧЕЦИ СРПСКОГ БАЛЕТА И ОПЕРЕ ВЕЗАНИ ЗА РУСЕ: Београд постаје привлачан за концертне и солистичке наступе водећих светских звезда
ПОЧЕЦИ српског балета и опере не могу се замислити без руских уметника, који су из престижних царских позоришта и опера у Петрограду, Москви, Одеси, Харкову, почетком двадесетих година стигли у Београд, Нови Сад, Суботицу и друге веће градове.
15. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСКИ ЕМИГРАНТИ ДОНЕЛИ СЛАВУ СРПСКОМ СТРИПУ: Међуратни Београд био је један од неколико светских центара "девете уметности"
У ГОДИНАМА пред Други светски рат, стрипови су се у Србији читали кришом испод клупа на часовима, као по тиражу непревазиђени илустровани романи Мирко и Славко, Никад Робом или Алан Форд у Титовој Југославији.
14. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЦЕНТАР РУСКИХ ПИСАЦА У ИЗБЕГЛИШТВУ: Песникиња је превела спев Ивана Гундулића "Сузе сина разметнога"
БЕОГРАД је био један од већих центара руских писаца у расејању и у њему је деловало неколико кружока и веома жива књижевна активност, у часописима су објављиване песме, есеји, полемике.
13. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - БЕЛОГАРДЕЈАЦ У ЗАТВОРУ ЗА ВРЕМЕ ИНФОРМБИРОА: Професор Вороњец је био врхунски стручњак за рационалну потрошњу енергије
АЛЕКСАНДАР Васиљевич Соловјев (1890-1971) слависта и византолог, професор Римског права и Срењовековног српског права на Правном факултету у Београду.
12. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСИ ОТКРИВАЈУ СРПСКО ПРАВО ИЗ ДОБА НЕМАЊИЋА: Јаков Хлитчијев био је један од највећих стручњака за механику и бродске конструкције
НИКОЛАЈ Пушин (1875-1947) професор Београдског универзитета, члан САНУ рођен је у Саратову, Физичко математички факултет завршио је у Петрограду, где је био асистент па професор на Катедри за хемију.
11. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУС ОСВЕТЉАВА ИСТОРИЈУ СТАРИХ СРПСКИХ ВЛАДАРА: Степан Куљбакин је проучаво структуру језика Мирослављевог и Вукановог јеванђеља
ГЕОРГИЈЕ Александрович Острогорски (1902-1976) византолог, професор историје на Филозофском факултету једно је од највећих имена српске и светске византологије.
10. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ПОЧЕЦИ СРПСКО-РУСКЕ САРАДЊЕ У ПРОСВЕТИ: Још у време књаза Милоша Руси су учествовали у формирању модерне српске просвете
ГОТОВО да не постоји научна област у којој руски емигранти нису дали велики допринос развоју српског друштва. Београдски универзитет је, може се рећи, нарочито профитирао доласком професора царске Русије.
09. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - КУЛТ СЕЋАЊА НА ЦАРСКЕ РУСЕ И ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ: Харковски девојачки институт је у Нови Бечеј дошао са 114 ученица и 30 професора
НАРОДНИ музеј у Белој Цркви, најстаријиу Војводини, осно- ван 1877. године, чува вредне експонате из царске Русије.
08. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ТРАДИЦИЈА РУСКИХ КАДЕТА НАСТАЉЕНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Женски институт је радио под покровитељством краљице Марије Карађорђевић
У МАРИЈИНСКОМ донском институт у Белој Цркви, у свим сегментима школске наставе и боравка у интернату поклањана је велика пажња.
07. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - БЕЛА ЦРКВА ПОСТАЈЕ ПРАВИ РУСКИ ГРАДИЋ: У Панчеву, у Руској болници, 10. маја 1931. рођена позната српска сликарка Оља Ивањицки
ИЗА бројчано невелике, али веома угледне руске колоније у Панчеву, која је бројала неколико стотина чланова, остали су дубоки трагови, нажалост данас мало видљиви голим оком, а нешто више, али не толико колико заслужује, присутни су у предању и културном наслеђу. Руска заједница у Панчеву живела је интензивним и садржајним руским животом.
06. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСКИ ДОМ ЦЕНТАР КУЛУРНЕ САРАДЊЕ: У првих девет година, кроз Поликлинику је прошло више од 188.000 пацијената
КРАЉ Александар је финансијски помагао рад бројних културних установа руске емиграције, па и Савез писаца, а посебно научнике и уметнике. Честе молбе за помоћ краљ је упућивао Државној комисији за бригу о руским избеглицама или Дворској каси и скоро увек су биле прихваћене.
05. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДЕЖИ БИЛО ЈЕ ПРИМАРНО ЗА ЕМИГРАЦИЈУ: У Београду је 21. јуна 1936. године пуштен у рад нови Дом руских ратних инвалида
ЗА РУСКУ емиграцију образовање је било примарна делатност, па су се најпре оснивале школе. У Београду је већ 1920. године отворена Српско-руска гимназија у Његошевој улици у згради Треће гимназије.
04. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ БИО ДУХОВНИ ЦЕНТАР ИЗБЕГЛИХ РУСА: Руси су дошли као мелем на рану српском бићу страдалом у Првом светском рату
ЈЕДАН од најпродуктивнијих иконописаца на простору Србије био је Иван Мељников. Он је пред Други светски рат осликао 34 иконе у Саборној цркви у Краљеву - цркви Свете Тројице, по наруџбини Светог владике Николаја Охридског и Жичког, али и велики број икона и живописа у другим црквама и манастирима.
03. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСИ ВРАЋАЈУ ДУХОВНИ ЖИВОТ НА ФРУШКОЈ ГОРИ: Поједини руски племићи су радили обичне физичке послове, као што је сеча дрва
СРЕДИНОМ двадесетих година манастир Темска код Пирота, доласком руских монахиња претворен је у женски. Оне су подигле нови конак за вернике и унапредиле економију манастира. По њиховим рецептима из Русије сестринство још прави препарате за ефикасно лечење од кожних болести и псоријазе.
02. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСИ ПОДИЖУ СВОЈУ ПРВУ ЦРКВУ У СРБИЈИ: Руска загранична црква је од СПЦ добила сва овлашћења за рад са руским народом
У НОВЕМБРУ и децембру 1921. године у Сремским Карлов- цима је одржан Први Општезагранични сабор Руске православне заграничне цркве са учешћем свештеника из целог расејања, штоуказује на значај Карловаца и Србије за духовни живот свих Руса.
01. 03. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - РУСИ ГРАДЕ ЧУВЕНУ ШАРГАНСКУ ОСМИЦУ: Краљ Александар је свесрдно подржао долазак прогнаног руског народа и свештенства
ЈЕДАН број Руса радио је у фабрикама и били су веома цењени радници и руководиоци.
29. 02. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - ПРВИ ТАЛАС РУСА СТИЖЕ У МНОГЕ СРПСКЕ ГРАДОВЕ: Пристигла руска образована елита дошла је као мелем на рану ратом разореној Србији
ПРВИ талас избеглица стигао је средином 1919. године, а о њиховом збрињавању бринуо се Руско--југословенски одбор, који су чинили угледни грађани, трговци, адвокати, индустријалци, професори Универзитета.
28. 02. 2024. у 18:00
ФЕЉТОН - НИКОЛАЈ ХАРТВИГ ПРВА ЖРТВА ВЕЛИКОГ РАТА: Руски посланик је сахрањен у Београду са "почастима са каквим се владари сахрањују"
ПРВИ светски рат још није ни почео, а Русија је у тој дипломатској борби највиших европских званичника да се избегне по сваку цену, дала прву жртву. То је био њен амбасадор у Србији - Николај Хартвиг.
27. 02. 2024. у 18:00
