Колумне

РАСПОП

Раде Драговић

26. 05. 2021. у 12:00

КАДА је Анте Павелић почео примену формуле решавања српског присуства у Хрватској, схватио је да му нож и маљ нису довољни.

Нашао је зато 1942. године одбеглог владику Гермогена и поверио му "Хрватску православну цркву".

Да би Црну Гору "опрао" од Срба Мило Ђукановић годинама је промовисао минорног и комичног распопа Мираша. Истом стазом данас покушава да крене и назовипремијер из Приштине Аљбин Курти, који у националном инжењерингу непостојеће државе вреба шансу да оформи нешто што би се могло назвати "Православна црква Косова".

Његови мотиви су јасни и подударни са Павелићевим и Ђукановићевим - Србе, Српску цркву и прошлост треба избрисати, како би се кренуло у будућност. Највећа препрека у стварању нове државне и националне архитектуре (по потреби и - диктатуре) у региону јесте Српска црква, која је 800 година одолевала оваквим ударима и данас једнако успешно чува српску духовност и трајање.

Само неразумни, наивни или опаки људи верују да векови српског националног искуства, које чувају епархије СПЦ, као и њихов духовни и идентитетски утицај могу избрисати оснивањем нове цркве. Ко год је бар једном примирисао тамјан са литургије зна да Цркву не чине пребег-поглавар, пар објеката или двојица-тројица квазипопова подмићених да пропроведају политику.

Павелић је свој животни пут завршио као одбегли ратни злочинац одговоран за убиства десетина хиљада Срба, Јевреја и антифашиста. Гермоген му ту није могао помоћи.

Политички концепт Мила Ђукановића, управо ових месеци, постепено тоне и губи се у сопственом бесмислу, при чему је Мираш само неми статиста. Сва је прилика да ће и Куртијева "црква", све и да заживи више од једног дана, бити само уздах-епизода балканских векова и бедан фалсификат вечности.n