Колумне

АНАНАС НА ПЕХАРУ: Оно што се никада неће променити је публика у Лондону

Недељко Иљукић

13. 07. 2021. у 09:53

Мораћемо изгледа да се навикавамо на талас хазардера с мањком васпитања и поштовања

АНАНАС НА ПЕХАРУ: Оно што се никада неће променити је публика у Лондону

ВЕЋ 134 године победник мушког сингла на Вимблдону добија позлаћени пехар на чијем врху је - фигура малог ананаса. Кажу да је ананас у то време био једна од одлика аристократског живота, такорећи привилегија одабраних. Новак Ђоковић је шести пут кући понео реплику тог трофеја, пошто Енглези не дају да оригинал напушта "Ол Ингланд клуб".

Публика је и ове године млаким аплаузом дочекала и испратила најбољег играча у историји мушког тениса и са централног терена, чак када је он онако, у свом стилу, показао Италијану Матеу Беретинију да ће морати још да учи и - чека.

Ми, нешто старији, навикнути на еру тениске елеганције у којој доминира једно београдско дете, мораћемо изгледа да се навикавамо на талас хазардера с мањком васпитања и поштовања који, баш као и Беретини, играју тенис са основне линије налик шенлучењу. У стилу: ако први сервис уђе, ушао је. Ако не уђе, решетам и други у истом стилу. То је тенис који долази! Оно што се никада неће променити је публика у Лондону. Тениски пуританци су били и остаће исти: лицемерни, до безобразлука наклоњени аутсајдеру на било ком мечу, без осећаја за нечији број титула и количину проливеног зноја. Отуда можда и оправдање за неку масну псовку која зна да изађе из Новакових уста. Дежурни душебрижници и цинкароши из нашег дворишта тек ово не разумеју.

Рече Новак у недељу по подне, док је шести пут узимао у своје златне руке 134 године стар пехар којег краси ананас на врху: "Још као седмогодишњи дечак сам у Београду правио од предмета у својој соби реплику овог трофеја и маштао да ћу га једног дана освојити." Рече дечак који је ретко јео ананас док је под бомбама вежбао спорт у којем је најбољи на свету!