НЕЋЕ МОЋИ: Политичар у новинарском руху

Од председника једног удружења новинара, посебно оног које се проглашава за "независно" очекивало би се да једног свог колегу у сукобу с политичарем брани, а да ако већ нема храбрости за то, макар да га не напада. И то на политичкој основи

Приватна архива

Како из угла председника Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељка Бодрожића изгледа када се новинар "осрамоти"? Погрешили сте ако сте помислили да се новинар срамоти тако што псује мајку председнику или бљује вулгарности кад год стигне, а стиже. Ту је у питању "креативни бес" који Бодрожић одлично разуме, јер је и сам пречесто "креативно бесан", па изговара, пише и ради ствари недопустиве за свако иоле пристојније људско биће, а камоли за некога ко претендује да буде угледни "независни" новинар.

Један новинар се не срамоти чак ни када се отима и бежи од полиције која је дошла да га приведе на издржавање затворске казне поводом неплаћања казне због вожње у алкохолисаном стању, ни када се неиспуњавање обавеза из пројекта који финансира Министарство културе и информисања и, самим тим, злоупотреба додељених средстава правдају "поплавом у редакцији", нити када се у одговору по тужби Савету за штампу непозивање друге стране и кршење Кодекса новинара објашњава идејом да "нема потребе да их зове" како би реаговали на тешке оптужбе изнете на свој рачун.

Не, у свету у којем он живи, један новинар се "срамоти" када током интервјуа на више пута поновљено питање саговорника одговори ставом који није у складу са ставом саговорника, а ни политичким идејама Жељка Бодрожића.

О чему се, заправо, ради? Новинар Танјуга Марко Ивас постао је ових дана предмет пажње јавности (а и кривичне тужбе) на начин и из разлога због којих један новинар то никада не би требало да буде и то не тако што се он сам "осрамотио". У ту ситуацију се није он довео него је доведен недопустивим понашањем саговорника, у овом случају хрватског члана председништва БиХ изабраног гласовима Бошњака, Жељка Комшића.

"Геноцид је геноцид. Слажете ли се? Пресуђено је", рекао је Комшић током интервјуа и први пут упитао Иваса за његов став. Новинар је одговорио: "Ја се нећу сложити са том констатацијом." "А зашто се нећете сложити са том констатацијом?", узвратио је Комшић други пут постављајући новинару питање које и не треба да му поставља. "Али мој став није ни битан", одговорио је сасвим исправно Ивас, јер не даје он интервју, а није ни на саслушању у полицији. "Не, не... Јако је битан. Зашто се нећете сложити са том констатацијом?", наставио је Комшић трећи пут тражећи одговор. "Да је страшан злочин почињен", покушао је да одговори Ивас, али га је Комшић прекинуо намећући му своје мишљење: "Не. геноцид је почињен. Тако пише у пресудама међународног суда. Геноцид. Није страшан злочин, страшни су неки други злочини, а ово је геноцид." "То је ваш став", узвратио је Ивас покушавајући да избегне даљу полемику уз очување сопственог достојанства и права на другачије мишљење. "Није то мој став. То пише у пресудама", узвратио је Комшић, на шта је добио сасвим легитимно питање да ли је он с тим пресудама сагласан. "А ви нисте?", узвратио је контрапитањем четврти пут покушавајући да од новинара извуче или "признање" нечега са чиме се он не слаже, или одговор на основу којег би могао да прави скандал. На одговор да се новинар с пресудом не слаже, прекинуо је интервју и цинично му пожелео да "ужива у Сарајеву".

Сад се поставља питање шта је овде за Бодрожића срамоћење. То што новинар има свој став, или што има одређен став. Одговор је ово друго - срамота је што Марко Ивас сматра да злочин у Сребреници не представља геноцид. Мислити тако је за њега ствар "срамоте" и он ту доноси политички суд, а не професионални. Као што из овог дела разговора видимо, Ивас није учинио ниједну професионалну грешку него деликт мишљења. Да ствар буде још гора, оваквим позиционирањем Бодрожић стаје на страну Комшића, који у новинарски рад уноси питање политичке коректности, јер неће да сарађује с неким ко другачије мисли од њега. Значи ли то да ће новинари пре уласка у БиХ или на догађаје морати да одговарају на питање "признају" ли "геноцид" у Сребреници? Бодрожић, очигледно, сматра да треба увести то правило, што с обзиром на то да се ради о "политичару у новинарском руху" (Бодрожић је током своје дуге каријере новинара-политичара био у само једној редакцији, али пет странака - ДС, ГСС, ЛСВ, ЛДП, ПСГ - и неретко се кандидовао и на изборима, а по Кодексу новинара Србије, Члан 6, рад у политичким партијама "неспојив је с новинарском професијом").

У својој изјави, Бодрожић не само да даје за право Комшићу који бахато прекида интервју него прећутно одобрава и недопустиву кривичну пријаву коју је на основу такозваног "Инцковог закона" против Иваса поднело Тужилаштву БиХ удружење бошњачке дијаспоре из Канаде које се назива Институт за истраживање геноцида. Он не сматра да треба осудити овакву врсту прогона једног новинара, верује да она неће имати правно дејство ако се ради о држављанину Србије, али утеху због тога налази у чињеници да би "можда била довољна осуда става новинара". Значи не мора да буде набијен на колац, довољно је јавно га осудити.

Такви су му и други наступи када воли да своје колеге новинаре, за чија би права номинално требало да се бори, дели по политичкој, а не по професионалној подобности, не устручавајући се чак и да их назива "канцером", а сви знамо шта се с канцером ради.

Препоручујемо

Колумне

3 5

НЕЋЕ МОЋИ: Београдски Минхаузен

07. 11. 2021. у 07:26

Колумне

4 9

НЕЋЕ МОЋИ: Грета и Сафета

31. 10. 2021. у 06:30

Колумне

2 3

НЕЋЕ МОЋИ: Злочин који није био српски

24. 10. 2021. у 07:26

Колумне

8 2

НЕЋЕ МОЋИ: Пројекат Радовановић

10. 10. 2021. у 07:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације