НЕЋЕ МОЋИ: Спартаков рат

ПРЕ петнаестак година жена једног нашег високопозиционираног дипломате на служби у Аустралији ишла је у амбасаду ове земље у Београду како би извадила визу и могла да отпутује код свог мужа (да, Аустралија је једна од ретких земаља која тражи визу и за власнике дипломатских пасоша, макар оних наших).

Фото: Приватна архива

Током разговора са службеником амбасаде дошли су и до питања: "Јесте ли осуђивани", на шта је она одговорила: "Зар је то за Аустралију и даље потребно?". У том духу, и Дел Бој из чувених "Мућки" једном Аустралијанцу каже: "Да ти баба није била проститутка, ти би био Енглез".

АУСТРАЛИЈА одавно више није земља у коју се шаљу само осуђеници, али је очито и даље земља робијаша, што је најбоље показало понашање тамошњих власти у време ковид-пандемије. Најбруталније мере, бруталније чак и од оних у "тоталитарној" и "нељудској" Кини, спровођене су и спроводе се управо тамо. Такав је закон.

ТОМ бескомпромисном придржавању закону до имбецилности диве се звезде другосрбијанског неба. У томе виде остварење свог сна - држава која почива на законима и у којој се закони примењују на све, укључујући ту и "балканске дивљаке". Тако професионална и независна новинарка Антонела Риха са свог "Твитера" поручује да је закон - закон само онда када се примењује на све, а Аустралија у томе предњачи. На то се надовезује Драган Бурсаћ, носилац одликовања неоусташког Друштва за југоисточну Европу из Немачке, иронично написавши како је Аустралија "баш чудна земља - не само да има законе него их и спроводи у дело, стално и закони важе за све".

ЗАКОН је за њих закон. Али онда се то мора односити и на нирнбершке законе из 1935. и сва дела проистекла из њих се имају сматрати законитим, па самим тим и добрим. Закон је и онај о експропријацији, па се Антонела против њега бунила. Закон је у Аустралији до краја седамдесетих година прошлог века било и да се абориџинским породицама одузимају деца, искорењавају и из својих породица, и из своје културе и традиције, те претварају у добре "беле" грађане. У Аустралији је дан-данас закон да се малолетници ометени у развоју могу присилно стерилисати чак и без пристанка својих родитеља. Закони у Аустралији су омогућили да се абориџинско становништво са око милион и по људи на крају 18. века до почетка 20. века сведе на 60.000, а да се последњи покољ домородаца догоди 1928. године.

Ако је злочин у Сребреници геноцид, а Република Српска "геноцидна држава", није ли онда исто то и ова "робијашка земља"?

ЗАКОН се у тој, по њима, идеалној држави (име тоталитарне државе "Океаније" из Орвелове 1984. сасвим случајно се може везивати једино за Аустралију), опет по њима, примењује на све. Хм. Хајде што нису чули да је више од десет тенисера у идентичном статусу као Новак Ђоковић већ примљено у ту земљу без иживљавања на аеродрому, што нису чули за несрећну Чехињу која је пуштена, одиграла неколико мечева, па је под хитно враћена у центар за азиланте заједно са Ђоковићем, него ме брине како нису чули за скандал с аустралијским премијером.

ПРЕДСЕДНИК аустралијске владе Скот Морисон (по њиховом правопису вероватно "Скат") злоупотребио је свој положај, и у време када су сви у његовој земљи били "закључани", државним авионом одлетео у Сиднеј како би са својом породицом био за Дан очева. Власти су ово покушале да сакрију, али је ствар откривена захваљујући фанатичним аеронаутичарима који су пратили радаре и открили лет. Да иронија буде већа, управо Скот Морисон највише инсистира да се закон поштује у случају Новака Ђоковића.

ЗАНИМЉИВ је и став Теофила Панчића, који се на почетку пандемије, у време ванредног стања у Србији, дивио "слободарским" Енглезима који иду у пабове и позоришта, док смо ми са својим "робовским менталитетом" под кључем, а сада се диви аустралијском приступу и Новаку поручује: "Дечко, вакциниши се". Како би се он осећао да њему Ђоковић поручи:

"Чико, ставите дезодоранс, не убија", или: "Маните се пљескавице, није здрава за људе ваших габарита"?

НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈИ је, међутим, коментар тајкунске пудлице Мише Бркића, који новинарки луксембуршке телевизије што не зна (или неће) да одговори на "Христос се роди", каже да би "све било у реду да се Новак вакцинисао". То је логика по којој ни Јасеновца не би било да су Срби прешли у католичанство, да се Холокауст не би десио да су Јевреји постали хришћани, да енглески робијаши не би потаманили Абориџине да се они у Аустралију нису доселили 45.000 година пре белих завојевача. Ни Галилео Галилеј не би био спаљен на ломачи да је одбацио уверења о хелиоцентричном систему. А, не, чекајте.

Галилеј се јесте клечећи пред инквизицијом одрекао својих уверења да би избегао мучење и погубљење, за разлику од његовог колеге Ђордана Бруна.

ТО БИ по овим људима требало да уради и Новак. Да се одрекне својих уверења, своје слободе, свог идентитета, клекне пред представницима Империје и Инквизиције и врати се тамо где му је и место - у арену у којој ће бити обичан гладијатор, по могућству не баш најбољи на свету и у историји (то ћемо средити у складу са "законом"), а не да попут Спартака диже буну и покреће рат против Империје. А баш га тај његов карактер, више од свих његових спортских успеха, чини највећим спортистом и једним од најзначајнијих симбола борбе слободног света против империјалне тираније. И Спартака и његове следбенике је Империја разапела на крст, али су наставили да живе у слави коју су заслужили борбом против система и "закона".

Препоручујемо

Колумне

4 9

НЕЋЕ МОЋИ: Грета и Сафета

31. 10. 2021. у 06:30

Колумне

5 5

НЕЋЕ МОЋИ: Крај рата

19. 12. 2021. у 07:26

Колумне

11 12

НЕЋЕ МОЋИ, Финансирање редитеља Марковића

12. 12. 2021. у 07:26

Колумне

3 19

НЕЋЕ МОЋИ: Пут ка ЕУ тоталитаризму

05. 12. 2021. у 07:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације