ЗАПАДУ ЈЕ КИЈЕВ КОПЉЕ ЗА УДАР НА РУСИЈУ: Путин се опрашта од нада и илузија према ЕУ и САД
СПЕЦИЈАЛНА војна операција коју је Русија покренула рано ујутру 24. фебруара 2022. вероватно ће бити кључна тачка за разумевање међународних односа у 21. веку.
Три деценије након распада СССР Москва је покушавала да реафирмише своју улогу у светској политици, осцилирајући између покушаја сарадње са колективним Западом на челу са САД и изградње плуралистичког модела међународних односа.
Сада се чини да се Владимир Путин опрашта од многих нада и илузија према Западу и да је спреман да изгради нови начин руске спољне политике са безбедношћу и суверенитетом у сржи. Русија тражи своје место у светској политици и архитектури међународне безбедности и овај процес у годинама које долазе неће бити ништа мање важан за формирање светског поретка од ривалства између САД и Кине које је раније проглашавано "осовином историје за 21. век".
ПОЛИТИЧКИ процеси у Украјини били су контроверзни током 30 година њене независности, а од 2014. земља је гурнута на чело сукоба Запада и Русије. Пројекат "Украјина као анти-Русија" развили су и подржали и Запад и елите у Кијеву. Земља је стављена на врх копља против Русије. Ово објашњава многе ствари као што су растуће непријатељство према свему што је руско, толеранција, па чак и подршка украјинским нацистима и стварно одбијање испуњења споразума из Минска из 2015. за решавање сукоба у Донбасу. У комбинацији са растућом економском кризом, све ово је довело до тога да је глумац Владимир Зеленски победио на председничким изборима 2019. са невиђених 73 одсто гласова. То је био начин на који су грађани Украјине показали своје разочарање. Због тога је Зеленски прогласио јединство нације једним од својих главних циљева, а људи су га видели као човека који ће напустити претходни, политички банкротирани курс украјинске политике.
Али Зеленски је упао у исту замку "Украјина као анти-Русија" као и његови претходници. Чинило се да су застој у Донбасу, антируска реторика и подршка радикала били у складу са његовим личним политичким стилом и амбицијама. Војно снабдевање и помоћ у разним облицима са Запада Украјини драстично су порасли последњих година, а хистерија око могуће руске инвазије која је почела у новембру 2021. довела је лицемера Зеленског понекад и у центар светске политике. Последњих месеци између НАТО и Русије су подигнути улози, али је било и корака за почетак преговора о безбедносним питањима у Европи.
СЛУЧАЈНО или намерно, Зеленски је био тај који је покренуо кризу. Он је 21. фебруара на Минхенској безбедносној конференцији дао изјаву да би Украјина могла да ревидира свој ненуклеарни статус и тиме прешао очигледну црвену линију. Русија је скоро осам година настојала да дипломатским путем смири сукоб. Али нова нуклеарна земља је ноћна мора за свакога у међународном систему - питајте Израел. Русија је била принуђена да изврши превентивни удар. Ако боље погледате руске тврдње у сукобу, нема промене режима за разлику од америчких војних кампања против Ирака и Сирије. У Украјини Русија жели не само денацификацију и демилитаризацију (да би обезбедила сигурну будућност), већ и неутралност као уставни принцип.
Оно што ситуацију чини још болнијом и крвавијом је то што и НАТО и Бајденова администрација не могу себи дозволити да изгубе другу геополитичку битку заредом после Авганистана. Они неће дозволити Зеленском ниједну другу опцију осим да се бори.
ОЗБИЉНО сумњам у то како се западне елите осећају одговорним за своје поступке. Чини се да су заборавили неке од кључних принципа међународне политике. Прво је да су велике силе увек заокупљене својом безбедношћу. Друго је да велике силе не блефирају. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је 10. марта на конференцији за новинаре после састанка са украјинским шефом дипломатије Дмитром Кулебом да нико нема право да доминира у Европи и да обезбеђује сопствену безбедност на рачун других.
Једина ствар коју Украјина и њени западни моћници сада морају да ураде да зауставе сукоб је да врате Кијеву ванблоковски статус који је већ имао пре 2014. Неутралност Украјине је корисна за све, укључујући и саму Украјину. Цена за супротно је превисока.
Проф. Сергеј Хомутинкин, предаје на катедри за међународне односе Тамобовског државног универзитета
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)