Колумне

НАКНАДЕ: Банкарске таксе и услуге су поскупеле и до 15 пута

Бојана Царановић

06. 06. 2022. у 12:00

БЕС и очај - можда су прави изрази за реакције на нове предлоге уговора које су клијенти појединих банака у Србији поново добили ових дана.

НАКНАДЕ: Банкарске таксе и услуге су поскупеле и до 15 пута

Таксе поскупеле од 30 до 200 одсто. Неке услуге и 15 пута! Питају се грађани, с правом, какво може да им буде оправдање за подизање провизија, када су и до сада од разних накнада годишње зарађивале 400 милиона евра.

Талас поскупљења захватио је све животне намирнице, робу и услуге. Колика је инфлација свима је јасно чим плате рачун на каси. Стручњаци кажу да су узроци увезени, условљени глобалном кризом, пандемијом и ратом у Украјини. Централна банка принуђена да подиже референтну каматну стопу да би зауздала инфлацију, па ће нам сада и кредити поскупети.

Све је то, разумели смо, виша сила. Али, како да прогутамо да је криза утицала и на цену одржавања рачуна, подизање новца са банкомата, издавање чекова, коришћење мобилног и електронског банкарства... Шалтера је све мање, као и запослених, већину посла сами обављамо електронски и то још и плаћамо. Све то са циљем да банкама профит још више расте.

Све када се сабере, око пет милиона клијената у Србији на разне таксе банкама остави годишње по 100 евра. И то без урачунатих камата на све бројније готовинске и стамбене кредите без којих, од када смо први пут дали динар да уђемо у коло, више излаза нема.

Одговор је да банкама треба новац да улажу у дигитализацију, технологију која брзо застарева, да плате скуп кадар. Кажу, велика је конкуренција, на тржишту су 22 банке, па свако нека изабере према џепу. Проблем је што се утркују у поскупљењима, а ниједна не снижава цене. Чини се да за све мање погодности и све више посла које преузимамо од банкара, наши трошкови расту. Баш као и њихов профит.