Колумне

"БЕГ" СА БАЛКАНСКЕ КАЛДРМЕ: Губљење идентитета Северне Македоније на путу ка "благословеној" ЕУ

Раде Драговић

07. 07. 2022. у 12:00

СЕВЕРНА Македонија у Европску унију улази као у Царство небеско - сама, без ичега, гола и боса, ослобођена свега што је на овом, суровом и непредвидљивом, свету чини и одређује.

БЕГ СА БАЛКАНСКЕ КАЛДРМЕ: Губљење идентитета Северне Македоније на путу ка благословеној ЕУ

Македонски случај, осим што истински демантује атеистичку природу ЕУ, кристално је сведочанство о бескрају уцена и услова које понеко мора да испуни да би са балканске калдрме побегао у Унију која "уједињује у разликама". Под условом да није у рату са Русијом, подразумева се.

Тамно море "морања" нашло се пред Скопљем на европском путу. Мора да се направи договор са Албанцима, мора да се промени име државе, интегришу Албанци, мора да се испоштује Грчка, а демократија, људска права и слободе - обашка.

Изгурали Македонци Преспански споразум, прекрстили се, намирили тврде Грке, безброј пута жмурили и на природну и на неприродну Албанију, црквени спор решили приде. Али џаба. Стигао им је бугарски воз са све стандардом према коме су "Македонци Бугари, али им је Југославија испрала мозак па су то заборавили". Македонски језик је више-мање бугарски, историја такође. Бугари ће, сва је прилика, ускоро и у македонски устав, као специјална категорија.

Ретко се помиње да је јужни комшилук силну снагу, а понешто и пара, потрошио на изградњу новог идентитета. Из њега је излуфтирано све што мирише на Србију и Србе, а понешто је, како то обично бива, проглашено и за окупацију, освајање, империјализам Београда и све тако. Александар Велики, коме је свет био мали, изронио је, отуд, барабар са херојима какви су били Гоце Делчев или Питу Гули.

Понеко би рекао, Србија бар није морала да мења име, јер ново би тешко смислила. А и са њим би се тешко уклопила у бриселску теологију, која учи да Царство небеско свакако не припада свима.