Колумне

ВИХОР

Марина Мирковић

27. 09. 2022. у 11:46

ПОЧЕЛО је са цртаћима, и свет још није стигао ни ваљано да се начуди, а анимирани филмови се већ увелико праве по кључу скованом у уму идеолога политичке коректности, наводно у циљу превазилажења стереотипа.

Онда смо добили геј Супермена (млађег), Спајдермена, чак је и заводник Дилан Дог доживео (макар и кошмарну) хомоеротску епизоду... Али, ко ли је могао помислити да ће етикета "кенсел" бити ударена на толика, највећа, најпопуларнија дела светске књижевности, а у корист памфлетских, практично некњижевних текстова чија је једина предност, у модерном свету, што величају друго, другачије - али модерно.

Пао је, после Хемингвеја, Киплинга, Хомера, и вољени Винету. Нема поштеђених у најезди окуражених проповедника те владајуће идеологије - падају пред њом једнако романтизовани робовласнички југ "Прохујало с вихором" и Чича Тома, који је у (н)овом миленијуму постао тек - расни стереотип. Па Доктор Сус, а придружила му се, ево, и Инид Блајтон, ауторка ваљда најпродаванијих серијала за децу у 20. веку. Закључено је, наиме, да су погледи на расу, род, сексуалност, књижевнице рођене 1897, сувише старовремски и у несагласју са модерним временом. У међувремену, добијамо геј бајке, транссексуалне хероје (Џоан К. Роулинг је прогнана јер се усудила да улогу негативца у трилеру додели транссексуалној особи), и све то - у књигама за децу. И нема разлога за узнемиреност, кажу, исти ти који су одрастали на књигама које данас немилосрдно забрањују. Биће да га, ипак, има - а разлог није само тај што ће та клета коректност ускоро убити сваки трачак духа, духовитости, креације, уметности, књижевности?! А ако га заиста нема - зашто нам забрањују књиге?