НЕЋЕ МОЋИ: Перспектива бесмисла

ДУГО сам мислио да ће тешко после пароле "слобода или ништа" из остатака Демократске странке изаћи нешто тако бесмислено. А онда ме је Драгана Ракић демантовала

Фото З. Јовановић

НИСАМ баш редован читалац написа заменице председника Демократске странке Драгане Ракић, иначе доктора (докторке?) филолошких наука, али када сам видео наслов "Аутократске државе не напредују", морао сам да до краја прочитам њен ауторски текст за "Данас" у нади да ћу нешто ново сазнати.

А глава ме је заболела већ после прве реченице. Пише доктор(ка) филолошких наука да, "када говоримо о родној перспективи праведне енергетске транзиције у Србији, морамо се вратити неколико корака уназад и рећи пре свега нешто у (о?) укупној друштвенополитичкој ситуацији у држави".

Има ли неког резона иза ове помпезне реченице, упитао сам пријатељицу која је на Исланду магистрирала на "студијама рода". "Можда на Исланду, или у некој другој држави, али код нас тешко", одговорила ми је. Додала је да би баш волела да чује контекст у којем је Драгана Ракић о томе писала, претпостављајући да се ради о "још једној напамет наученој фрази преузетој из западног говора која код нас нема никаквог смисла". И она и ја смо прочитали текст до краја надајући се објашњењу, али оно је изостало.

КАКО је Ракићка нашироко писала о укупној ситуацији у држави, покушавајући да докаже да живимо у ужасној диктатури која не може остварити никакав напредак за друштво, али не и о родној перспективи итд., покушао сам да се информишем из других, њој блиских извора.

Ксенија Петовар, доктор социологије и пензионисани професор Архитектонског и Географског факултета у Београду, у брошури Центра за демократију (још један агент малигног западног утицаја који се финансира из широке палете организација које нам желе све најбоље, од УСАИД-а до Сороша) преноси нам дефиницију Међународног института за одрживи развој: "Појам праведна транзиција означава настојања да се укључе све релевантне компоненте битне да се обезбеди квалитетан живот, да се гарантују људска права и да се предупреде сви остали ризици и тешкоће који се могу јавити у остваривању циља преласка са електричне и топлотне енергије, засноване на коришћењу угља, на употребу алтернативних и по дефиницији климатски и енвајронментално (?!) неутралних извора за ове потребе." Аха!

Какве везе с тим има "род", покушала је да нам објасни Тања Поповицки, менаџерка програма у РЕС фондацији (за разлику од Центра за демократију, они крију своје изворе финансирања). Она пише да "не можемо заборавити чињеницу да свакодневно милиони жена у Србији доносе одлуке којима утичу на велике количине ресурса који се троше", па "разлике између жена и мушкараца у погледу спровођења енергетске политике у Србији представљају важан сегмент енергетске, а посебно праведне транзиције". Она поентира:

"Енергетска политика има различит утицај на жене и мушкарце, постоји евидентан недостатак знања о специфичним околностима и факторима који могу утицати на укљученост жена у процесе преласка на чистију енергију." Слажем се. Док се она због зиме смрзла, ја сам се смрзао.

ДРАГАНА Ракић, међутим, није стигла да се темељно позабави питањем "родне перспективе праведне енергетске транзиције" иако би о томе да пише, па није у стању да о томе избацује реченице подједнако помпезне и бесмислене попут две горенаведене ауторке, али може о другим стварима. Пише: "Зато, када говоримо о родној перспективи и праведној енергетској транзицији у Србији, треба да имамо следеће чињенице на уму: Србија није слободна демократска држава, већ спада у групу неслободних земаља са хибридним режимом." Аха! Па родна перспектива у праведној енергетској транзицији зависи од демократског уређења! Али како? Зато што "аутократске државе не напредују и не развијају се", убеђена је Ракићка.

Стаљинов режим, дакле, није био аутократски, пошто је он успео да у два наврата од државе којом је управљао направи светску суперсилу. Први пут је СССР дигао из пепела Бољшевичке револуције и створио државу способну да се бори и тријумфује над државом која је муњевитом брзином у муњевитом рату поразила све европске демократије које је дохватила. (Британце је спасао Ламанш, преко којег су успели да евакуишу своју војску.) Други пут је из пепела Другог светског рата направио економског, научног, политичког, војног дива који је, на пример, победио слободну и демократску Америку у свемирској трци.

ХЕРОЈ демократског развоја могао би бити и Хитлер, који је 1933. преузео управљање државом уништеном по њу трагичним последицама Првог светског рата, рекордном инфлацијом, незапосленошћу, сиромаштвом и од тога направио суперсилу способну да шест година ратује са скоро целим светом. Заправо Хитлерове, више него америчке стручњаке су, не заборавимо то, Совјети и победили у свемирској трци. Парадигма демократичности могао би, онда, бити и друг Тито, који је од разорене Југославије направио силу у мањим оквирима, којој се и данас диве Ракићкини истомишљеници.

А шта ћемо с Либијом, чији је развој био одржив све до свргавања диктаторског режима Муамера Гадафија и увођења демократије у којој свако има подједнака права да ратује са сваким другим? Или Кубом, која можда јесте сиромашна због вишедеценијских америчких санкција, али је неупитно развијена на пољима као што су медицина или образовање?

Демократска је, онда, и Кина, која је успела да претекне светионик демократије, Америку, у многим доменима, од очекиваног трајања живота, преко научних истраживања, до бруто домаћег производа према паритету куповне моћи.

После овог текста све сам уверенији да управо Драгана Ракић стоји иза бесмислене девизе "слобода или ништа", или да је макар била део труста мозгова који ју је смислио. Кад смо код мозга, чини ми се да је њен текст смртоноснији по мождане ћелије од литра ракије, а да попуним вакуум мисли створен током три минута читања тих бесмислица, било ми је потребно три сата читања Беле Хамваша.

Препоручујемо

Колумне

2 4

НЕЋЕ МОЋИ: Шормазових 68 страна - Не види нацисте у Украјини, нити да је НАТО у Србији убио 81 дете

20. 11. 2022. у 09:00

Колумне

6 4

НЕЋЕ МОЋИ: Одбрана агресије

06. 11. 2022. у 09:00

Колумне

5 3

НЕЋЕ МОЋИ: Призренац Фахри

25. 09. 2022. у 10:00

Колумне

6 2

НЕЋЕ МОЋИ, Дубина диктатуре

31. 07. 2022. у 08:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације