НЕЋЕ МОЋИ: Између љубави и мржње
Како се трагично убиство једне несрећне младе особе извртањем злоупотребљава за још један, очито надолазећи, политички обрачун са "злом влашћу" и "затуцаним Србима"
Новинарка "Времена", уже специјализована за насиље над женама, Јована Глигоријевић упозорила је сасвим исправно, поводом свирепог убиства, на бројна кршења етичког кодекса у медијском извештавању о убиству Ное Миливојев. Понављам, с правом. То колико су данашњи медији у стању далеко да иду у сензационализму је просто невероватно. И то не само они "озлоглашени прорежимски таблоиди", него и они "прослављени независни и професионални". И то не само ови домаћи, него и они светски.
Проблем је, међутим, што се Глигоријевићева у свом наступу осврће на она, назовимо то сада тако, баналнија кршења етике и новинарског кодекса попут узимања изјава од породице и комшија или навођења пуног имена осумњиченог убице, а не извртања природе ове трагедије зарад политичко-идеолошке злоупотребе. Наиме, телевизија на којој је Глигоријевићева гостовала, као и неки други медији, покушавају да нешто што је очито злочин из страсти претворе у злочин из мржње, јер им то више одговара.
У овом случају се одлично види матрица спиновања коју је аналитичар медија Иштван Каић сјајно растумачио у једној телевизијској емисији разоткривајући алхемију којом су "професионални и независни медији" две страшне трагедије које су нас задесиле претворили у политичко оруђе за борбу против власти чији су један сегмент и садашњи протести "Србија против насиља". Махинацијом која је, када се објасни, врло очигледна и једноставна, успели су да одговорност за покоље у школи "Рибникар" и у селима око Младеновца пребаце са идентификованих убица на своје политичке и пословне ривале. То сада исто, на готово идентичан начин раде са убиством трансродне особе претварајући, поновићу, злочин из страсти у злочин из мржње. Опет ће, на крају медијске операције, криви бити Вучић, Гашић, Вулин уз додатак РЕМ-а, "Пинка" и "Хепија".
Како се злочином из мржње, осим помоћу озбиљне алхемије, може назвати када партнер(ка) убије своју партнерку(а) (праштајте, нисам баш сигуран како се пише родно сензитивним језиком)? Ако је неко, у овом случају осумњичени убица, изабрао да буде у вези са трансродном особом најмање годину дана (према писању медија) да ли је могуће да он мрзи трансродне особе, те да је после годину дана одлучио да је убије јер је трансродна? Или је, можда, баш то, ту трансродност, "волео" код те особе? Као што у овом случају не можемо говорити о мржњи, не можемо говорити ни о љубави. Зато сам реч волео ставио под наводнике. Јер овде је у питању страст која се, према учењу Светог Филотеја Синајског, рађа из греха, док сама реч "страст" (грчко) означава патњу (страдање, трпљење) и потиче од глагола "пасхо", што указује на унутрашњу болест.
Дакле, према овим медијима и активистима, мржња, а не страст, јесте оно што је мотивисало осумњиченог убицу на злочин. Како каже транс активисткиња Соња Сејзор: "У заједници се осећа када неко од нас падне због тог насиља и због те мржње коју ми сви осећамо на себи". Мотив је мржња коју, иначе, гаје "затуцани Срби" према сваком ко је "другачији", према свакој "мањинској заједници", у овом случају "ЛГБТ заједници". Проблем је, међутим, што и осумњичени убица, иако можда припада српском народу (не бих спекулисао о његовој националности), сигурно припада "ЛГБТ заједници" и више је један од њих "одтуцаних", него од нас "затуцаних". Више је "цивилизацијски напредан", него "традиционално ретроградан".
Нема, рекло би се, никаквог разлога да "ЛГБТ заједница" за овај злочин криви "мржњу већинске Србије" него да се мало загледа у себе. Утолико пре што транс активисткиња Соња Сајзор кроз сузе признаје да су "сви који су је познавали знали да је та веза била насилна, да је она трпела насиље у тој вези", али нико то није пријавио "јер нема коме" (Гашићевој полицији?!). Треба да се загледа у себе и јер, очито, ни сама није имуна на склоност ка насиљу. Не мислим само на овај случај у којем је припадник "заједнице" убио другог члана "заједнице". Сетимо се сада и покоља који је у једној хришћанској школи у Тенесију не тако давно починила припадница трансродне "заједнице" убивши троје деце и троје одраслих, након чега су транс активисти за 1. април најавили "Транс дан освете". Не освете припадници своје "заједнице", наравно.
У складу са поменутом матрицом коју је описао Каић, кривица се сада пребацује на полицију. "Питање је одговорности МУП-а, јер је тело пронађено тачно тамо где је он рекао својој мајци да иде 19. јуна, шта је МУП радио тих двадесет дана", наводи Глигоријевићева. А шта је требало да ради? Да пунолетну особу киднапује и на силу спроведе назад родитељима? Замислите каква би дрека тек онда настала, шта би све било замерено "диктаторској полицији".
Чудно је, међутим, што се сада испоставља да та "диктаторска полиција" ипак није довољно диктаторска. И активиста ЛГБТ организације "Да се зна" Александар Савић замера полицији што није радикалније реаговала и, на пример, упала у стан у којем су били убица и жртва, док је било време. А зашто полиција није могла да упадне тек тако у стан и можда спаси Ноу? Можда због тога што су исти ови људскоправаши који ће сада да криве полицију што је "саучесник" у овом злочину спречили усвајање Закона о унутрашњим пословима који би омогућио овакав улазак у стан.
"Представници власти, ако је судити по недавно објављеном Нацрту закона о унутрашњим пословима, нису били задовољни овлашћењима којима је полиција располагала претходних година. Осим што је планирано да се полицији дозволи коришћење софтвера за препознавање лица, надлежни су намерили да им омогуће у улазак у станове без изричите одлуке суда. Наиме, према нацрту, службена лица могу без наредбе суда да уђу у туђи стан уз сагласност власника, ако неко зове у помоћ, ради хапшења учиниоца кривичног дела, ради извршења одлуке суда о притварању окривљеног и ако је то потребно ради отклањања непосредне опасности", текст је једног "независног и професионалног" листа из децембра прошле године када се лобирало против ових промена законодавства. Гашић је, а не они, крив што ово није усвојено и зато треба да буде смењен. Аха.
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (5)