РОБОВИ
Узалуд су се потомци латиноамеричких робова надали да би протекле седмице у Бриселу у разговору са највишим представницима некадашњих колонизатора могли да започну разговоре о коначној финансијској репарацији којом би био ублажен бар део преживљених патњи. Брисел је остао неумољив.

Новости
Шездесет шефова држава или влада, 27 чланица ЕУ и 33 из Заједнице латиноамеричких и карипских држава, покушали су да приближе ставове у седишту европске бирократије, али им то није пошло за руком.
Западноевропски лидери су зажалили због огромне патње милиона робова кроз историју, подсетили да трговина робљем представља и злочин против човечности, али осим овог жаљења, чак и без формалног извињења, нису се одважили да крену и корак даље.
Одавно постоји у јужној и централној Америци настојање да се наплати бар део дугова који датирају од 16. до 19. века, иако никакав новац не може да надокнати ове, појединачне и породичне, натчовечанске муке. Четрнаест земаља из карписког региона конкретизовало је пројекат пре десетак година и саставило план у десет тачака, у коме се, најпре, полази од траженог извињења због отимања и пребацивања преко десет милиона Африканаца на Карибе.
За почетак, очекује се да се прекине дужнички циклус према бившим колонијама кроз подршку у исплаћивању и брисању спољног међународног дуга. Истиче се да је систем био осмишљен тако да извуче максималну вредност из потлачених региона и омогући максималну акумулацију богатства у Европи. С друге стране, у карипским земљама више од 70 процената јавних трошкова данас одлазе на здравство и образовање у покушају да се искорене заоставштине ропства и колонизације. Конкретне акције се сада очекују од наследника конквистадора и робовласника из Шпаније, Португалије, Велике Британије, Француске, Холандије, Данске, Шведске и Норвешке.
Западна Европа се добрано окористила експлоатацијом овог дела света и стекла огромно богатство, о чему и данас сведоче архитектонско, културно и историјско наслеђе. Потезе својих предака у Бриселу су осудили, али бар делић пара стечених на овај начин, не желе да врате.

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (1)