АУТОРСКИ ТЕКСТ ВЛАДАНА ПЕТРОВА: Заблуде о прелазној влади

Пише: Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету у Београду

27. 11. 2023. у 07:00

У ПОСЛЕДЊЕ вре­ме, на нашој по­литичкој сцени, поново се учестало упо­требљавају изрази као што су "техничка влада" и "прелазна влада", као да између њих постоје некакве сличности или чак знак једнакости.

АУТОРСКИ ТЕКСТ ВЛАДАНА ПЕТРОВА: Заблуде о прелазној влади

Фото П. Милошевић

Из угла уставног права, то је сасвим погрешно. "Тех­ничка влада" је израз који се користи у свакоднев­ном политичком говору, а може се наћи и у уџбе­ницима уставног права. Њиме се означава влада којој је престао мандат и која обавља само послове одређене законом, до из­бора нове владе.

Према нашем Уставу и Закону, Влади преста­је мандат и она постаје "техничка" у следећим случајевима:

1) престанком манда­та Народне скупштине;
2) изгласавањем непо­верења Влади;
3) неизгласавањем по­верења;
4) оставком Владе;
5) изгласавањем не­поверења председнику Владе;
6) оставком председ­ника Владе

Према нашем Закону, Влада којој је престао мандат може вршити са­мо текуће послове и не може предлагати Народ­ној скупштини законе и друге опште акте, нити доносити прописе, изу­зев ако је њихово доно­шење везано за законски рок или то налажу по­требе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа. Другим речи­ма, она може обављати, не само текуће, већ и не­одложне послове. Стога израз "техничка" влада није сасвим адекватан, јер послови наведени у нашем Закону нису само "техничког" карактера.

Они се могу односи­ти, на пример, и на до­ношење прописа чије је доношење хитно (ве­зано за законски рок) или неопходно ради непосредне заштите јав­ног интереса (потребе државе, одбрана земље итд). Тачнији израз за ову владу био би "влада без пуних овлашћења", што је и логично, јер њој је престао мандат и њен основни задатак је да обезбеди редовно функ­ционисање извршне власти до избора нове владе, односно да спре­чи "уставни вакуум" од престанка старе до избо­ра нове владе.

Слично је и са Народ­ном скупштином која је распуштена, јер и она не престаје да постоји моментом распуштања, него губи "пуна овлашће­ња" и може да обавља текуће и неодложне по­слове. Иако распуштање Скупштине не мора бити редовна појава у парла­ментарном систему ка­кав је наш, тзв. техничка влада то јесте, јер, пона­вљам, свака влада којој је престао мандат је "тех­ничка" до избора нове.

С друге стране, израз "прелазна влада" није уставноправна, него чи­сто политичка категорија. Он нема никакве везе са нормалним или уоби­чајеним функциониса­њем демократског пар­ламентарног система. То је влада која се формира са унапред ороченим мандатом, најчешће је резултат привидног и политички "наметнутог" договора опозитних по­литичких струја. Она не­ма демократски легити­митет, јер не произлази из воље народа изражене на демократским избо­рима, иако формално настаје избором у парла­менту.

По правилу, форми­ра се након великих друштвено-политичких превирања, када је устав "суспендован" или га практично и нема. Стога је прелазна влада "ин­цидент" у периоду када политички и уставни систем фактички и не функционише. Не посто­ји ниједан оправдани разлог за њено формирање мимо једне такве крајње изузетне и изнуђене по­литичке ситуације. На пример, таква је била прелазна влада Миломи­ра Минића, формирана на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО крајем октобра 2000. и трајала је свега три месеца да би створила привид да у држави има извршне власти и да би се припре­мили превремени репу­блички парламентарни избори.

Да закључим, "технич­ка" влада је уставноправ­ни институт који служи редовном функциониса­њу парламентарног си­стема, а "прелазна вла­да" један "инцидент", крајње изнуђено поли­тичко решење, које, по природи ствари, не при­пада систему парламен­тарне демократије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

НИСАМ НАИВАН И ГЛУП, НИКАДА НЕЋУ КЛЕКНУТИ НА КОЛЕНА! Фудбалер одбио да испоштује минут тишине и одушевио пола света!