Колумне

ИНТЕРВЈУ

Бранко Влаховић

13. 02. 2024. у 07:15

КАДА је председник Русије Владимир Путин пристао на интервју са једним од најгледанијих америчких ТВ новинара Такером Карлсоном, у Кремљу су добро знали да не могу да промене ставове руководства Америке и њихових најближих савезника.

Зато их и није изненадио хорски напад западних политичара на Путина и Карлсона, кога окривљују што није постављао "права питања".

Циљ руководства у Кремљу је био сасвим други - захваљујући великој популарности Карлсона намера је била да се пробије информативна блокада која је направљена према Русији и њеном лидеру. Једноставније речено, интервју је био намењен широкој публици.

Судећи по броју гледалаца и Кремљ и Такер су задовољни. Интервју је видео огроман број људи широм света. Наравно, гледали су га и у Русији, а на руском и енглеском је пласиран и на сајту Кремља, који су западни хакери или службе покушавали да блокирају. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да се Путин брзо сагласио да Такеру одобри интервју, јер су му то сугерисали сарадници после прегледа више емисија популарног новинара. Већ раније је Песков објаснио зашто Путин није хтео да пристане на интервју познатим западним ТВ мрежама попут Си-Ен-Ена, као и реномираним листовима који о Русији и њеном лидеру месецима пишу све најцрње. И после разговора они су највише нападали Путина и Карлсона, а интервју су назвали "пропагандном победом руског председника".

Од западних политичара посебно су интересантне реакције бившег британског премијера Бориса Џонсона и немачког канцелара Олафа Шолца. Њих двојица мисле да Такер није постављао оштра питања. Али, Џонсона на стуб срама није поставио Такер, већ лидер владајуће партије у украјинском парламенту Давид Арахамија, који је казао да их је он наговорио да прекину мировне преговоре са Русима. Џонсон носи на души десетине хиљада погинулих Украјинаца. О храбрости Шолца најбоље говори да ни до данас не сме да каже, мада зна ко је, направио диверзију на гасоводу "Северни ток 2", због чега Немачка има велике економске губитке. Кад се рат заврши њима ће "оштра питања" постављати њихови грађани.