Колумне

УСЛОВИ

Бранко Влаховић

18. 06. 2024. у 11:45

ПО завршетку дводневног самита о Украјини, у туристичком месту Бјургеншток у близини Луцерна, у Швајцарској, који су пре завршетка напустили представници главних спонзора Кијева, САД и Немачка, многи западни медији критиковали су организаторе, наводећи да је скуп био обична причаоница.

Конференцију је једино похвалио председник Чешке Петер Павел, који је изјавио да су превазиђена очекивања и да је направљен први корак ка миру. То је многе насмејало, јер Павел очигледно није знао да на скуп није дошло чак 68 позваних земаља на челу са Кином.

Можда је он доживео као велики успех то што је Зеленски схватио да ће, ако жели мир, морати да седне за преговарачи сто са Русијом и прихвати бар део Путинових услова.

Зеленски је својевремено донео декрет којим је забранио свима, па и себи, да преговарају са Путином.

Ко је у петак слушао Путина схвата да три главна захтева Украјине нису реална. Кијев тражи да им Руси врате Запорошку атомску централу и дозволе слободну пловидбу по Азовском и Средоземном мору. У Москви су категорични да Азовско мора сада припада Русији, а што се тиче повратка заробљеника по формули "све за све", Руси не пристају, јер се у њиховим логорима налазе чак две бригаде украјинских заробљених војника. Путин је већ поручио нема повлачења са територија које су гласале на референдуму за припајање Русији.

Упркос притисцима западних дипломата, поготово САД, документ није потписало 14 земаља. То није учинио ни представник Ватикана, као ни Јерменија која је захладнела односе са Москвом. Портпарол Кремља Дмитриј Песков казао је да Русија неће покварити односе са Србијом, Мађарском и Турском зато што су потписале декларацију, "тим пре што су резултати самита равни нули". Да у Москви разумеју под каквим су притиском биле многе земље да дођу на самит, потврђују речи бившег председника и премијера Русије, сада другог човека у Савету безебедности РФ Дмитрија Медведева. Он је рекао да Запад плаши државе које не уводе санкције Русији чак и сменом власти.