СКЕНИРАЊЕ
КАД нећеш, нађеш изговор, кад хоћеш - нађеш начин.
Новости
Годинама су се здравствене установе правдале великом навалом на дијагностику скенером и да више нових пацијената стане у ред него што успевају да сниме. Тако је формиран списак од готово 3.000 људи, а чекање на ЦТ постало хронично. Кад је, ресорни министар Златибор Лончар "постројио" директоре, а они кадар и опрему, за два дана, у две смене, на 115 скенера прегледано је 2.806 грађана, односно сви који су били на листи чекања. Значи када се мора - може.
Није јавашлук подједнако укорењен у свим здравственим установама, па ни оштар тон министра Лончара није био упућен свим директорима. Има, наравно, менаџера, начелника, шефова одељења и лекара клиничара који раде професионално, одговорно, савесно. Али, генерално, ефикасност здравственог система није подигнута еквивалентно огромним улагањима у нове болнице, опрему, запошљавање кадра.
Затајило се, чини се, понајвише у организацији посла и дисциплини. Када је здравство, не тако давно, пре само деценију и по, имало неколико десетина скенера, морало је да се чека на преглед. Сада је са 115 апарата у функцији, широм Србије, прављење листа чекања, не рачунајући спискове заказивања са терминима у оквиру месец дана - недопустиво. Упркос томе што има много неселективног упућивања на најсофистицираније апарате, за стања која могу да се дијагностикују и рендгеном.
Улази вештачка интелигенција и у медицину, роботи одавно асистирају хирурзима, али апарати не могу да раде без људи. И ту, чини се, настаје највећи проблем. Државно здравство је за неке лекаре "сигурна лука", истовремено и "пролазна станица", сврате, па оду у приватну праксу где преглед професора кошта и по 35.000 динара. Нико њима не оспорава право да раде приватно, тако је и у другим земљама, али тек када испуне норму у својој матичној установи. Није то само питање професионалности, већ и морала. Ако поред сваког апарата и сваког запосленог, мора да се постави надзорник, да мери ефикасност, онда смо џабе кречили.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)