Колумне

КИША

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

01. 11. 2024. у 15:32

Најновијим извештајем о напретку, Европска унија нам пребацује неусклађеност са њеном спољном и безбедносном политиком.

Као кандидатима, спочитава нам оно што не може сопственим чланицама. Не знамо, тако, с чиме да се тачно ускладимо.

Наши добри пријатељи, северни суседи, Мађари, не желе да доливају уље на ватру и да додатно затежу односе с Русијом, покушавајући да мирним путем и пруженом руком допринесу смиривању страсти. Слично је око односа са Кином. Док се Србији апострофира интезивирање односа с Пекингом, пре само неколико месеци председник нама такође пријатељске земље Француске, Емануел Макрон, уз велике почасти примао је кинеског председнка Си Ђинпинга и његову супругу Пенг Лијуан, увевши их чак у свој интимни свет месташца Монжи на Високим Пиренејима, у којем је као мали проводио распусте код своје баке, где су им под бајковитим планинским небом, у ресторану "Пастиров конак" сервирана супа од купуса с гушчијим месом, јагњећа плећка, шунка од црне свиње и остале ђаконије. Уз отворен разговор о свему, као што то ваљда и Србија чини.

Али, оно што је дозвољено чланицама, није и кандидатима. Признаје то и сам одлазећи шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ. Каже да постоје различити приступи држава чланица и то назива "демократским дијалогом", док се за кандидате у исте сврхе употребљава израз "стратешка забринутост".

Добро знају у ЕУ да се изузетно важна улога Београда огледа и у томе што можемо да будемо преко потребни мост између Москве и Брисела у ова сулуда времена. Као највећа земља на Западном Балкану, итекако смо им потребни и у циљу просперитета читавог региона. Неће много тога моћи да постигну без Србије у овим нашим турбулентним крајевима. Сами признају да неће бити целовити док и нас не приме. Без обзира на то, тако крњи, запретили су нам, ако не променимо курс, кочењем приступног процеса. Као да већ није закочен, одавно заборављен на слепом колосеку европских интеграција, зараслом у високи коров. Французи имају изреку: "Ко је мокар, не стрепи од кише". Ми смо, чекајући Годоа, под оним дрветом, одавно покисли.

Препоручујемо

ПУКЛИ БЛОКАДЕРИ: Позвали на велики скуп у Београду, окупило се неколико њих

Политика

0 4

ПУКЛИ БЛОКАДЕРИ: Позвали на велики скуп у Београду, окупило се неколико њих

21. 01. 2026. у 20:43

МИ ИГРАМО САМО У ЈЕДНОМ ТИМУ Вучић: Поставићемо пет основних циљева

Политика

0 5

"МИ ИГРАМО САМО У ЈЕДНОМ ТИМУ" Вучић: Поставићемо пет основних циљева

21. 01. 2026. у 20:10

ПРЕД НАМА ЈЕ НОВА ЕРА Вучић: Од сутра се историја пише другачије

Политика

0 13

"ПРЕД НАМА ЈЕ НОВА ЕРА" Вучић: Од сутра се историја пише другачије

21. 01. 2026. у 19:35 >> 20:02

ШВАЈЦАРСКА И ЧЕШКА ДОЛАЗЕ НА ЕКСПО Вучић: Противници летећег таксија су исти они који су били против брзих пруга

Политика

0 5

ШВАЈЦАРСКА И ЧЕШКА ДОЛАЗЕ НА ЕКСПО Вучић: Противници летећег таксија су исти они који су били против брзих пруга

21. 01. 2026. у 20:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - краљице злочина

Култура

0 4

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

21. 01. 2026. у 16:48