ДРУГА СТРАНА: Мноштво помножено с нулом

ПОЛИТИКА која се води од несреће до несреће, од једног до другог инцидента, од једне до друге бокаде, од једне до друге стварне или исфабриковане афере или употребе насиља нема баш никаквих шанси за било какав успех.

Фото: D. Milovanović

Све опозиционе политичке активности се одвијају под геслом - чекајући злу прилику, па ћемо онда смислити шта и како. И употребити насиље ако треба. И јавно га пропагирати.

Када је о великим несрећама реч, каква је ова у Новом Саду, није у питању нечије политичко умеће или неумеће да се повод искористи, него је реч о томе да то уопште не треба радити и да се то не сме радити. И није реч само о нужном поштовању пијетета према жртвама и обичајима овог народа, већ и о томе да такве исхитрене опозиционе активности могу само произвести бољу слику о власти од оне стварне. Може јој чак служити као демократски украс. У сваком случају они јачају власт, па тако, по неким релеватним истраживањима јавног мњења, СНС тренутно има подршку око педесет одсто бирача у Србији. Наше опозиционе политичке организације нити имају, нити прокламују било какву целовиту политику. Па било да је она конкурентска или алтернативна.

Изузимајући питање Косова и Републике Српске. Ту им је програм јасан: признавање независности Косова и централизација Босне и Херцеговине, уз признавање геноцида у Сребреници. Ту једино имају целовиту и доследну политику, али не смеју до краја да је отворено декларишу. Обелодањују је само од прилике до прилике и по правилу, пре свега када се нађу у иностранству или када разговарају са међународним политичким факторима.

Они који би да буду конкурентни се позивају и ослањају на ЕУ и Запад и морају да се стално суочавају са чињеницом да на том простору Александар Вучић много боље стоји. Њихово упориште је крајње климаво и ту се рачуна највише на неке европарламентарце и класичне србомрсце, попут Пицуле, или на пристизање неких балтичких функционера у Брисел. Наравно на Орбана и Фица се сваљује "дрвље и камење", а боље не пролази ни Урсула фон дер Лајен. Најбоље стоје у неким медијима у суседним државама, а нарочито у Сарајеву, Приштини и Подгорици.

О Русији и Путину наши прозападни опозиционари мисле све најгоре. Супротно од двотрећинског расположења Срба. А Русија о њима и не размишља као неком фактору у Србији. Прорицали су из све снаге пораз Русије у рату у Украјини и као и у свему се преварили. Као што су уложили огроман труд да њихови медији свим силама затрпају чињеницу да руски народ води рат пре свега због - денацификације Украјине. А већи део њих се издаје за вајне левичаре. А у ствари су заступници џендеризма и воук културе. Али преварили су се, што им је далеко теже, и у вољу америчког народа, веровали су у победу свог фаворита на изборима у Америци Камалу Харис. И ево их сада већ петнаест дана како су у короти због Трампове победе. По свим новинама и телевизијама лију се сузе због тога што нема заразног Камалиног смеха који им је много дражи од загонетног осмеха Мона Лизе. Дакле, ни са Америком ни Трампом наши опозиционари не стоје боље од Вучића. Можда би требало почети промене из почетка, из Америке или Брисела? Али бојимо се да тамо полиција не би имала толико разумевања и благонаклоности према насиљу колико има наша. Дакле, услови су тежи, али би можда вредело покушати.

Зашто смо почели од страног фактора као могућег упоришта за рушење власти у Србији? Зато што овде, за ту промену, релевантне подршке у народу нема. Зато што опозиција не прихвата ни протрамповско, ни проруско двотрећинско опредељење српског народа. Превиђа Вучићеву легитимну у легалну победу која се мери са више од два милиона гласова. Готово ниједно релевантно друштвено питање наша опозиција није проблематизовала и наметнула јавности као централно питање. Нема ослонац у свим релевантним истраживањима политичког расположења.

Премало је за неку нову конкурентску политику правити само антивучић блок и јединствен став да - Вучић мора пасти. Својевремено је такав антимилошевићевски блок постигао успех и због пољуљаног поверења народа и због великог утицаја страног фактора. И сасвим друкчијих односа снага у целом свету. И наравно због фактора Коштуница и изнуђеног јединства око њега.

Рећи ће неко да би нашој политичкој опозицији помогло веће јединство. Не верујемо, јер је одсуство политичке способности толико да би све изгледало као мноштво помножено нулом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације