СТРАШНО СТРАДАЊЕ СРБА И ИТАЛИЈАНА НА ОБАЛИ ЈАДРАНА: Ауторски текст Јованa Палалићa

ОЈ Србијо Стефанова, о краљевство Лазарево свето, Крви девет Југових синова, Земљо Миличина плача, Ти знаш: Опет су разапели Цар Душановог Христа.

Фото приватна архива

Ови стихови италијанског, за неке контроверзног али несумњиво великог песника и писца Габријела Данунција из чувене поеме "Ода српском народу", написане 1915. године у најтежим тренуцима Првог светског рата, увек су ме пратили на путевима изучавања историјске драме српског и италијанског народа на балканским обалама Јадранског мора.

Трагичан амалгам превеликих амбиција некадашњих политичких елита и неопростивог неразумевања истинских намера других народа на обалама од Трста до Дубровника, довели су до тога да само неколико година након ових стихова пуних поштовања према херојству српског народа, исти тај Данунцио упадне у тада спорну територију Ријеке, са говорима пуним мржње према новој држави Југославији, нашој влади и династији.

Ова унутрашња драма италијанског уметника означила је почетак једног историјског процеса и једне драме на Јадрану, која је довела до тога да на крају тог страшног 20. века века у Истри, Далмацији и Дубровнику више нема ни Срба ни Италијана. У тој истој Ријеци, у којој је Данунцио бранио права Италије и Италијана против српске династије, данас су остали само трагови Срба и Италијана.

Из тих разлога сам недавно са задовољством прихватио позив Удружења Истријана из Трста, који негују сећање на прогон Италијана са својих историјских територија, да учествујем на њиховој свечаности поводом 70 година од оснивања Удружења. Висок ниво званичника на овом скупу, између осталих министра унутрашњих послова, градоначелника Трста и бројних сенатора и посланика указује на то у којој мери нова италијанска влада придаје значај култури сећања на страдања сународника. Идентично оном што се дешава у Србији након доласка председника Вучића на власт, што умногоме објашњава данашње одличне личне односе како председника Вучића и премијерке Мелони, тако и одличне односе двеју земаља.

Некадашње неразумевање је довело до тога да некада две највеће нације на источном Јадрану због наших сукоба и мегаломаније искористе Хрвати, да би нас кроз прогоне и егзодусе протерали са наших историјских простора. Када је било популарно бити уз нацизам, били су уз нацизам и започели кроз НДХ етничко чишћење Срба. Онда су, када је поражен нацизам напрасно постали комунисти и протеривали Италијане из Истре, Ријеке, Далмације, да би током распада Југославије постали "шампиони" западне демократије и кроз "Олују" протерали Србе.

Иако Италијани због нових околности у Европи, па и политичке коректности говоре да су прогоне и убиства вршили "Титови партизани", у приватном разговору, а чак и у неким историјским студијама они тачно знају ко је то радио. У крашке јаме "фоибе", бацани су Италијани на исти начин као и Срби на тим просторима - живи и са рукама везаним жицом. Они који су под усташким знамењем бацали у јаме Србе, пред крај рата, када им је пропала нацистичка творевина НДХ, ставили су петокраку и кренули у обрачун са Италијанима.
Овакве историјске поуке су важне да разумемо колико трагично опасна може бити погрешна процена сопстевне снаге и геополитичких околности у којима се реализују национални циљеви. У овом конкретном случају, ми смо зарад заједничке државе са Хрватима одбили Лондонски уговор из 1915. године и стварање Србије која би обухватала јадранску обалу од Сплита до Боке Которске, и тако смо ушли у сукоб са Италијом. Она је затим подржала усташки покрет да би ту Југославију разбила. Чим су то успели, Хрвати, које су у форми усташког покрета довели на власт одмах су их издали, окренувши се прво Хитлеру, а после Титу, да би их потом протерали са Јадрана.

Данас, срећом, и ми у Београду, и они у Риму разумемо у новим околностима важност грађења партнерства и чување сећања. Оно није у функцији нових конфликата, већ зарад пијетета према жртвама и истине о њиховом страдању ,али и у функцији изградње идентитета и самопоуздања нација. Без сећања нема трајања.

Препоручујемо

Политика

0 2

КОМЕНТАР: Широм отворена врата Европе

07. 12. 2024. у 08:00

Колумне

7 4

Чета ђака на бранику "Јове"

04. 12. 2024. у 09:08

Колумне

0 4

Рушитељи Немање и крвава иконографија Мајдана у Србији

28. 11. 2024. у 11:24

Колумне

0 0

КОМЕНТАР: Колосеум

27. 11. 2024. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације