НЕЋЕ МОЋИ: Кад вегетаријанац суди о бифтеку

ОДЛАСКОМ у Москву и истином коју је тамо рекао, патријарх Порфирије поново је изазвао гнушање оног дела јавности који га иначе критикује и напада због свега и свачега, и ту нема ничега новога, али морам указати на парадокс да ту најчешће о цркви суде они који у њу не улазе

Фото З. Јовановић

Гледам ових дана масовну жал због смрти папе римског Фрање и дивљење према поглавару Римокатоличке цркве који је био, како кажу, "папа милосрђа и сиромашних" који се одрекао чак и своје плате и палате. Па су и "српски атеисти" из редакције "Нове" почели да се "исповедају" како им је Фрања "заувек у срцу", а патријарх Порфирије "више никад" неће ту бити (као да је некада и био).

Ово исповедање ме је подсетило на епизоду из времена мог студирања. Отишао сам на консултације код професорке француске књижевности и док сам чекао, слушао њен разговор с једном студенткињом о Русоовим "Исповестима". Пошто су завршиле, професорка ме је питала шта мислим о томе, и одговорио сам да то нису "исповести", него "правдање" и да је разлика између та два суштинска, дубока и непремостива. Исповест подразумева постојање греха, који је верска категорија јер, по дефиницији, представља кршење божанског закона, а ако нема Бога, нема ни божанског закона, па нема ни греха, ни исповести. Поред тога, исповест би подразумевала жаљење и кајање због нечега што је учињено (или било у мислима), а тога нема ни код Русоа, ни код "српских атеиста".

Вратимо се Фрањи. Односи с јавношћу Ватикана су, заиста, од Фрање направили "народну" фигуру како га перципирају и наши атеисти и други западољупци. Али, као и увек, било је ту свега и свачега. На пример, у оквиру вести о његовој смрти чух и информацију како је папа Фрања, између осталог, "са сопственог рачуна малолетничком затвору Касал дел Мармо донирао 200.000 евра". Запитао сам се откуд папи који се одрекао чак и своје плате од око 32.000 евра месечно толики новац на "личном рачуну". Потражио сам податке о папином богатству и нашао податак да је папа Фрања био тежак око 16 милиона евра ("Кристијанити дејли"). Али маркетинг је чудо, што ме подсети на текст америчког политиколога и историчара Мајкла Парентија "Мајка Тереза, Јован Павле Други и свеци са брзе траке" из 2007. године у којем је изнео невероватне податке о малверзацијама и злоупотребама ове жене која је представљана као светица.

Не желим овом приликом да укаљам лик и дело папе Фрање. Баш као што ниједног вегетаријанца не треба да занима квалитет бифтека, ни мене не интересује колико је овај папа имао новца и остало. Моје симпатије има што је наставио с ранијом политиком одбијања признавања лажне државе "Косово" и још више због одбијања да саучесника у усташком геноциду над Србима, кардинала Алојзија Степинца, прогласи за свеца. Укратко, драг ми је управо због онога што му усташе (проусташки "Хрватски тједник" је објавио насловну страну са текстом "Збогом папи - није вриједан ниједне хрватске сузе јер је више волио злочиначку Српску православну цркву, него хрватске католике и Степинца") и "српски атеисти" замерају.

Није ово поређење "српских атеиста" с вегетаријанцима уопште олако изнето.

Вегетаријанци и они који данас заговарају прелазак на овај режим исхране зарад "општег добра човечанства" предлажу алтернативе за месо које иду од биљних супститута до употребе инсеката, па чак и црва. Исто тако, ови "вегетаријанци" предлажу и алтернативну веру, односно СПЦ, цркву која би више одговарала модерном времену и глобалистичком, западњачком светоназору. Има међу тим људима и неких "месождера", али њихово деловање се суштински не разликује од овог "вегетаријанског", без обзира на то да ли се ради о владикама, или пензионисаним свештеницима. Укидање бифтека је укидање бифтека, без обзира да ли се прелази на пилетину, на бургер од инсеката, или од соје.

Ово питање је централна тема и Сорентинове серије "Млади папа", где се разматра да ли је боље да је црквена заједница мања, али да је чине прави верници, или да је већа, али да је своје постулате прилагодила модерним временима и "афинитету грађана". Слично као и оно што, поједностављено говорећи, заговара професор Мило Ломпар верујући да како бисмо победили Запад, треба да се претворимо у тај Запад, што би само по себи, и у случају победе, представљало суштински пораз.

И онда им је патријарх Порфирије крив што у Москви, у разговору с Владимиром Путином каже оно што је очигледно онима који имају очи да виде и уши да чују - да ово што се дешава у Србији, иако је огрнуто патриотским бојама, српским и хришћанским заставама и иконама, јесте покушај обојене револуције. Јер "гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју" да треба да се "чувају од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви". И када патријарх упозорава на оно што јесте, он им је "покварењак" који иде у другу земљу да "опањкава" и "цинкари", што је веома чудно јер се диве онима који авионом, бициклом или трчећи иду у Стразбур и Брисел да чине управо то што виде у патријарховом потезу.

Патријарх не ваља, а добар је модерни владика који неће у рај ако тамо нема његовог цука Гарија и који себи дозвољава да студенте пореди с Христом. Патријарха треба "лустрирати", тврде грађанисти са сетом се сећајући "лустрације" митрополита Јоаникија Липовца којем се ни гроб не зна. Поред атеиста који се из потпуно неразумљивих разлога баве црквеним питањима, ту су и неки верници (укључујући и неке владике и пензионисане свештенике) за које је интересовање за Цркву сасвим разумљиво, али би они Цркву, веру и истину да прилагоде себи, а не себе Цркви, вери и истини.

Препоручујемо

Колумне

0 4

НЕЋЕ МОЋИ, Пешчаник јуче, данас, сутра

13. 04. 2025. у 07:00

Колумне

1 4

НЕЋЕ МОЋИ: За идеале гину будале

30. 03. 2025. у 10:00

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ: Блокирајте Луксембург

16. 03. 2025. у 16:00

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Мартовске иде

09. 03. 2025. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације