ОД РОБЕРТА ФРЕНСИСА ДО ЛАВА XIV: Шта можемо да очекујемо од новог папе?

СТАРА изрека да "онај ко у конклаву уђе као папа излази као кардинал" поново је унутар тајанствених ватиканских зидова потврдила своју веродостојност.

Фото приватна архива

Јер, кардинал Роберт Френсис Превост, ушавши у Сикстинску капелу скромно, ван знатижеље јавности и медијских рефлектора, изашао је пред десетине хиљада верника на Тргу Светог Петра као нови римски понтифекс.

Онај који је у конклаву ушао као папа, кардинал и моћни државни секретар Ватикана Пијетро Паролин, на балкону Базилике Светог Петра стајао је са леве стране јавности мало познатог кардинала Превоста, сада папе Лава XIV. Католичка Црква дубоко верује да током избора папе на свој тајанствен, моћан и неприметан начин Свети дух води мисли и одлуке кардинала до избора првог човека Цркве, који ће на најбољи начин одговорити "знацима времена".

У случају избора папе Превоста такав утицај је укључивао и драматичне обрте током гласања, као и различите коалиције и на њима засноване наде у будућност Католичке цркве, али као и увек појединачне амбиције. Евидентно је да Паролин, први фаворит није успео да у три гласања сакупи потребну двотрећинску већину и да је онда направио договор са новим папом, што сведочи и његово појављивање на балкону, тик уз новог понтифекса.

Лав XIV снажно је промовисан од стране покојног папе Фрање. После деценијског мисионарског рада у Јужној Америци, што је у природи Августинијанског реда којем припада од младости, позван је у Рим да заузме моћне функције унутар римске курије.

Рођен у Северној Америци, са европским латинским коренима и дугим боравком на просторима где је настала "теологија ослобођења", овај дипломирани математичар и теолог, мисионар и шеф моћног дикастерија (министарства) за избор бискупа, мислилац и пасторални практичар, имао је све предуслове да буде последњи компромис моћних кардинала, подељених по низу питања важних за будућност Католичке цркве.

Сматран је блиским и по учењу и деловању папи Фрањи, али је ипак истакао и разлике.

Појавио се на балкону носећи мозету и столу на белој талари, што није учинио његов претходник, тиме дајући до знања да ће папску функцију вршити на традиционалан начин.

Иако је са папом Фрањом делио ставове по питању миграната, сиромашних, дискриминисаних, у светлу учења о неотуђивом људском достојанству у сваком човеку без обзира на разлике, био је јаснији у погледу критике родних идеологија, разних џендеризама или идеологије ЛГБТ, као и ширег укључивања жена у структуре Цркве.

Сматра да Цркву не треба затварати никоме, али догме на којима почива истина Цркве не смеју бити нарушене.

На основу првих изјава јасно се уочава став да ће наставити Фрањину визију глобалне Цркве, позивајући све на дијалог, на повезивање и сарадњу. Из прве његове омелије јасно се уочава свест о тешком положају хришћанства у свету, о расту материјализма и атеизма, што ће захтевати огроман напор свих у Цркви да се вера и учење Цркве приближе модерном човеку. По његовом мишљењу, чак и они који се декларишу као верници, Господа Исуса Христа доживљавају као супер човека или као неког харизматичног лидера, то јест атеистички.

Шта ми Срби можемо очекивати од понтификата папе Лава XIV? Иако га сматрају бергољианцем, односно следбеником папе Фрање који је остао у нашим срцима, јер се чврсто држао става да не жели да доноси одлуке којима ће покварити односе са СПЦ и Србијом, нови папа ће деловати у нешто измењеним околностима унутар Католичке цркве, које могу покренути процесе које је папа Фрања зауставио. На ширем плану он је већ позвао на настанак екуменског дијалога, што се на првом месту односи на дијалог са православљем. Што се тиче остала два за нас кључна питања - Косова и Метохије и канонизације Алојзија Степинца, за претпоставити је да ће се по питању наше покрајине држати досадашње линије Ватикана, док би по питању Степинца могао бити суочен са снажним захтевима за преиспитивањем става папе Фрање да је тај случај завршен престанком рада мешовите комисије. За Ватикан је Косово реалност, и са њим одржавају односе који још нису дипломатски. Они не желе да журе са признавањем, чекајући завршетак преговарачког процеса.

Што се тиче канонизације Степинца, много ће зависити и од тога каква ће бити структура нове римске курије - ватиканске владе и какву ће улогу у њој имати хрватски кардинали и представнци такозване конзервативне струје у Ватикану, који сматрају Степинца мучеником и жртвом диктатуре. Пала је у очи чињеница да је међу првим кардиналима на балкону Базилике Светог Петра поред новог папе стајао хрватски кардинал из Сарајева Винко Пуљић. Евентуални већи утицај бискупских конференција из Хрватске и Босне и Херцеговине у новој структури власти у Ватикану могао би нас вратити на компликовани период односа Србије и Свете столице током понтификата папе Војтиле. На нама је да са пажњом пратимо процесе формирања структура нове власти Католичке цркве и да планирамо политику и кораке како бисмо заштитили наше интересе. Због значаја Ватикана, посебно у овом сложеном историјском тренутку, пажњу ка новом папи усмеравају сви, и велике светске силе и мале државе.

Препоручујемо

Колумне

0 2

ДРУГА СТРАНА: Светски Видовдан у Москви

12. 05. 2025. у 07:00

Колумне

0 0

КОМЕНТАР: Лавори

18. 03. 2025. у 09:15

Колумне

24 2

ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПРИВИЛЕГУЈУ БЛОКАДЕРИ? Ауторски текст Зорана Аврамовића, научног саветника

20. 02. 2025. у 10:29

Колумне

0 7

КОМЕНТАР: Време је за Дулићеве шкриљце

15. 01. 2025. у 07:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације