KOMEНТАР: Трица
ТРОЈКА или трица... Рећи ће неко да је свеједно како спортски коментатори на овим просторима крсте кош, каткад злата вредан.
Фото: D. Milovanović
Уз звук сирене, са пола терена, из трка. Погодак који буди посебне емоције и који се углавном прославља са три прста, уздигнута или не. Е, то већ за неке није свеједно. А, када боље размислимо и не може да буде, нити ће икад бити.
Разлог - једноставан: Тр(ојк)ицу на тај начин славе углавном наши кошаркаши, поносно на спортским борилиштима широм планете. И тако је још од оне Ђорђевићеве из Истанбула 1992. која је Партизану донела европски трон, па опет Салетове, готово идентичне, овога пута у дресу репрезентације тадашње СРЈ против Хрватске на ЕП у Шпанији 1997, до оне нестварне Кецманове усред Загреба против Цибоне, 2010, коју стотинку пре краја финала тадашње Јадранске лиге.
Ти и такви кошеви на сваком паркету на кугли земаљској поздрављају се аплаузом или уздахом. У свакој земљи је тако - осим у Хрватској, где три прста после постигнутог коша значе "прекршај" и то законом "уређен" и још глобом "наплаћен", "прекршај" који се тумачи као "националистички симбол".
А ми... Поново се чудимо? У чуду је сигурно недавно био и кошаркаш београдског ФМП Филип Барна, коме су хрватски граничари, поступајући по "прекршају", на Бајакову из џепа избили 550 евра. Овај Суботичанин је учинио "прекршај" на терену и то пре равно три месеца када је као најбољи актер меча регионалне АБА лиге Сплиту, тамо на њиховим Грипама, убацио 21 поен прослављајући са три прста и покоју тројку и, разуме се, победу своје екипе. А ко победе и тројке годинама ређа у овом спорту у Хрватској добро знају. Усуд или нешто друго, тек онај срамни силазак са постоља у Атини 1995. док злато примају наши кошаркаши пратиће их довека.
И зато, време је да се више не чудимо већ да на чело ставимо, не један, већ три прста.
Препоручујемо
БЛОКАДЕРКА НАПАЛА СТУДЕНТЕ ЈЕР СУ ЧЕСТИТАЛИ ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Баш сте се осрамотили
10. 01. 2026. у 23:00
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)