НЕЋЕ МОЋИ: Професионалци

ГДЕ је граница између одговорног новинарства и потраге за сензационализмом и/или остваривања политичких и других партикуларних интереса?

Фото З. Јовановић

КРАЈЕМ августа прошле године новинарка Н1 Ана Новаковић увела је у главни ток српског новинарства форму која је раније била ограничена на оно што се и код нас, и у свету с презиром назива "жутом штампом". Њена посета хотелу "Бристол" и препад директора "Јунајтед групе" Стена Милера док вечера више су личили на неки "папарацо лов" него на озбиљно новинарско извештавање којим се њена кућа буса у груди. И мотив за овај својеврсни препад је крајње споран с новинарског гледишта, јер се унутрашњи сукоб у овој компанији представља као питање од "јавног интереса" и медиј се јасно користи као полуга притиска на једну од зараћених страна.

АКО је Новаковићкин упад на приватну вечеру легитиман, онда су легитимни и препади на Драгана Бјелогрлића у једном "јавном објекту у центру Београда", који је Н1 јасно осудио, и "недопустиво ометање" "двоје запослених у Амбасади Велике Британије" током њихове "рутинске дипломатске посете Аранђеловцу", што је Н1 такође осудио. А није. Ни једно, ни друго, ни треће. Оваквим понашањем крши се члан 138а Кривичног законика Републике Србије којим се забрањује "неовлашћено праћење или предузимање друге радње у циљу физичког приближавања неком лицу противно његовој вољи" или "настојање да се успостави контакт непосредно" "противно вољи другог лица". Ово се односи и на новинаре, и на "цивиле".

САДА новинар листа "Данас" Угљеша Бокић у српско новинарство уводи нови жанр. Сличан је "папарацо лову", али мало злоћуднији и потенцијално опаснији. Као што постоји граница између новинарства и пристојности, постоји и граница између новинарства и неодговорности. Та граница није само етичка него и законска. Када се у јавности објаве детаљи о начину на који се чува једно штићено лице - колико људи га обезбеђује, где стоје, како се врше прегледи, где су постављене камере и где бораве припадници обезбеђења - онда то више није информисање јавности већ потенцијално угрожавање безбедности.

УПРАВО је то проблем са Бокићевим текстом у листу "Данас". Док је сасвим легитимно постављати питања у вези с тим како се и зашто штити председник Српске напредне странке, бивши премијер и министар одбране Милош Вучевић, и док је сасвим у јавном интересу постављати питања о потреби за оваквом заштитом, односно док је у духу новинарства доводити у сумњу одлуке на ту тему, граница не само доброг укуса него и безбедности пређена је изношењем детаља који се тичу те заштите.

ПОРЕД ових легитимних питања јавности се сервирају детаљи који личе на оперативни извештај: колико припадника јединице обезбеђује штићено лице, како изгледа антидиверзијски преглед, колико често се обавља, где је постављена камера која покрива простор око зграде и детаљи о томе где бораве припадници обезбеђења. Проблем је у томе што такве информације нису безазлене. Оне су управо оно што у безбедносним службама спада у категорију осетљивих података, јер пружају увид у рутину, распоред и начин функционисања обезбеђења. Кривични законик Републике Србије у члану 138 предвиђа да је кажњиво понашање које доводи до угрожавања безбедности другог лица.

ИМАМО и члан 141 Кривичног законика који се односи на неовлашћено откривање поверљивих података. "Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Неће се казнити за дело из става 1 овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне", наводи се.

Наравно да је у интересу јавности да се сазна да ли је обезбеђење Милоша Вучевића организовано у складу са законом, али начин на који се оно обавља то свакако није. Начин обезбеђења штићених лица, методе антидиверзијских прегледа, број припадника обезбеђења и техничка средства која се користе - све су то подаци који припадају сфери безбедносних информација. Њихово јавно објављивање не може се подвести под јавни интерес. Новинарство није шпијунажа. А имамо и једну "фројдовску грешку", Бокић не каже да је припаднику "кобри" показао "новинарску легитимацију", него "службену". 

Препоручујемо

Колумне

0 4

НЕЋЕ МОЋИ: Има ли у Сплиту усташа?

08. 03. 2026. у 07:40 >> 07:42

Колумне

0 9

НЕЋЕ МОЋИ: Списак је претходио логору

01. 03. 2026. у 21:12

Колумне

1 17

НЕЋЕ МОЋИ: Време идиота (комплетних)

22. 02. 2026. у 07:40

Политика

9 16

Брнабић у Глогоњском Риту: Суштина политике и циљ нас из СНС је брига о народу, разумевање њихових проблема

25. 04. 2026. у 19:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације