Колумне

КОМЕНТАР: Кад неверници уређују Цркву

Пише: Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник

18. 03. 2026. у 07:30

ПОД претпоставком да код нас данас постоји велики и моћан студентски покрет и да има снагу и масовност из париског, берлинског и београдског маја и јуна '68. стичемо прилично поуздан утисак да не би имао шансе на неки нарочити уважавајући изборни политички успех.

На леђа наших постојећих студената и њихових листа натоварили су се, у жељи и прилици да се докопају власти у Србији, сви политичко опозициони деценијски губитници са свим својим фрустрацијама, горчинама изборних пораза, старим неподмиреним рачунима, пречесто са својим идеолошким антисрпским те аутошовинистичким талогом. Све са оптужницама и пресудама о кривицама Србије за разбијање Југославије, за вођење политике етничког чишћења зарад стварања "велике Србије". Фалсификује се и ревидира српска историја, сатанизују се сви српски политички лидери и државници.

Обнављају се потпуно неосноване оптужнице, за почињени, а непостојећи геноцид у Сребреници и РС уопште. Оживљава се војвођанерско аутономаштво, које је у ствари сепаратизам обојен чак и отворено проусташким ставовима појединих факултетских професора. Све то је зачињено некритичким европеизмом и борбом против "руског малигног утицаја". Из таквог шињела и старих пропагандних стереотипа не постоји могућност стварања новог политичког и патриотског програма и у великој мери се потире могућност да се било какав алтернативни изборни програм сачини. Он је наравно могућ и у политичком животу потребан али се више не зна где је бистар поток критичности и његов извор и има ли га и да ли је видљив и препознатљив од оволиког замућивања?

Нема те кичме, па ни студентске, која, а да се не поломи, може издржати толики терет оваквог пакленог багажа.

Посебну улогу у овој операцији сваљивања тог силног пртљага на плећа студената, поред једног дела академске заједнице, играју тзв. независни, а у ствари директивни медији. Навикли да буду политички комесари свих протеста и нека врста стране идеолошко- -комесарске управе они разврставају шта им је у њима прихватљиво, а шта није. И суде и пресуђују. Не само да врше диференцијацију у грађанским и студентским протестима већ обављају и непосредну лустрацију. Нарочито су алергични на православље и српски национализам. Нескривено су алергични на присуство старих националних и верских симбола на протестима и на било какво присуство православне иконографије. Одмах их то подсећа на "религиозне процесије". Уобличава се као пожељан и једино идеалан модел побуне младих нека мешавина насилности "Црних пантера" и наивности "деце цвећа". Као идеал им се указује и нека шарено окићена победничка колона без српске националне свести или критичког увида у актуелну светску или историјску ситуацију. То би била нека идеална маса и смеша у којој нема ни грађанског ни националног.

Посебно су на нишану ових актера Српска православна црква и њен патријарх Порфирије. Против њих се води не само хибридни већ и безмало конвенционални рат. Нашој Цркви се задају непосредни задаци и исписује се дневни ред наредног Сабора! Сеју се најкрупније могуће "оптужбе" на рачун нашег патријарха на основу тема које су старе више година, а без икакве правне тежине или ширег друштвеног значаја. И нимало случајно се то чини у истом дану у коме се наш патријарх обраћа највећим световним и духовним лидерима света тражећи помоћ за Србе и српске светиње на Косову!

У јавни медијски живот уводи се неоснована идеја о наводној наредној подели Митрополије црногорско-приморске не би ли се тако дестабилизовао српски фактор у Црној Гори и изазвало нејединство у Цркви. Посебно су скандалозни догађаји на већ описаној овогодишњој прослави јубилеја Матице српске у Српској Атини - Новом Саду. Политизује се свака одлука патријарха и Синода. Упорно се и свакодневно понављају покушаји омаловажавања патријарха и неких владика а посебно митрополита бачког Иринеја.

Изузетно је карактеристично да о Српској цркви и у Цркви, као и о православљу, хоће да одлучују и да је уређују и да их уређују они који се отворено декларишу као њени противници и неверници. Позивају се, у разним памфлетима, они који "још верују" да у СПЦ изврше смену и лустрацију неподобних владика и самог патријарха.

Не упуштајући се даље у свакодневне и бројне појавне облике ових дешавања видљива је суштина. Поједини страни и домаћи актери су заинтересовани да Српску цркву и духовност као и идентитет нашег народа далекосежно доведу у питање и дестабилизују. И то на антицрквени и антидржавни начин.

Све ово треба имати на уму приликом схватања и тумачења актуелних напада на истинског поглавара Светосавске цркве данас, те развити свест да се одбраном његовог интегритета у исти мах бране и много шири национални интереси и вредности.