Колумне

КОМЕНТАР: АЈА

Предраг Стојковић

14. 07. 2020. у 13:05 >> 19:42

СУДАР хришћанског и муслиманског света одјекнуо је као неочекивани прасак, а заправо се ништа није догодило ни изненада, ни ненадано.

Преименовање архитектонског бисера у Истанбулу Аја Софије из музеја у џамију, Анкара је одавно наговештавала. У овом здању, које је девет векова било централна византијска црква, већ неколико година се подучава и јавно чита Куран. Десант на цивилизацију дуго је припреман.

Нико на Истоку, али ни на Западу није имао слуха за оно што ће доћи. Џаба сада Атина тражи санкције ЕУ против Анкаре, Брисел моли Турску да преиспита одлуку, Унеско негодује... Реакције су закаснеле, нема поправног. Демонстрација моћи турског председника Реџепа Тајипа Ердогана усмерена је против целог западног света и секуларне цивилизације.

Наставља се политика провокација. Ова порука хришћанима, превасходно православцима, демонстрира снагу Турске, њен национализам и фундаментални исламизам. Нема сумње да ће у џамије бити претворени сви храмови хршћанства које турска рука може да досегне. А та рука, која поништава све што је за своју нацију учинио Кемал-паша Ататурк, стварајући модерну секуларну државу, дужа је од турске територије.

Она, по свему судећи, неће презати ни од српских православних светиња на Косову и Метохији. Њих је свет, признајући самопроглашено Косово, делом већ осудио на немилост вере која држи мач. Ћутао је тада, као што ћути и сада.

Мисли ли, међутим, тај аутократа са Босфора, шта би било кад би џамија Ал Акса у Јерусалиму преко ноћи престала да буде муслиманска богомоља и постала храм јудаизма, на чијим је остацима подигнута? Да ли би се на планети поново водили верски ратови? Судећи по судбини Аја Софије, мудрости су с треском затворена врата.