ДЕЈТОН ИХ СТАЛНО “ЖУЉА”: Бошњаци никако да прихвате постојање Републике Српске

Bas tako,Dejton je spasio Muslimane od unistenja pa je medjunarodna zajednica brze bolje pdelila BiH.

Andricevska bosanska dijagnoza je nazalost i dan danas potpuno verodostojna.Da ona ima svoju neprekidnu trajnost potrudili su se oni koji svojom bolesnom mrznjom konstantno nipodnistavaju celokupnu Srpsku tragediju ,naroda koji je neuporedivo najvise nastradao na Balkanskoj zemlji, njegove nastradale,poginule proterane,nestale tako da na kraju po bosnjackom propagandnom ,ustaljenom receptu ispada da su Srbi sami sebe poubijali i prognali sa svojih stoletnih ognjista.

Pa ima jedan dobar način da se Turcima skloni balvan iz oka, a to je da se Republika Srpska pripoji matici Srbiji.

Служио сам војску у Сарајеву 1982. године и за тих 8-9 месеци колико сам био тамо заволео сам тај град готово као и свој родни. Деценијама нисам могао да схватим како је у једном тако отвореном и срдачном граду могло да дође до такве мржње. Схватио сам када сам пре пар година, први пут после пуне 34 године поново, пословно, посетио Сарајево. То што сам тамо видео и доживео дефинитивно нема никакве везе са градом у коме сам служио војску и осећао се лепо као и код своје куће. Или да будем прецизнији, нема никакве везе са заблудама једног деветнаестогодишњака који по природи ствари види само лепшу слику живота. Када је реч о било чему српском, данас је Сарајево чисто и непатворено зло. То не знају, не желе и не могу да сакрију чак и најобразованији и најтолерантнији становници тог града. Једног од таквих сам три пута, гледајући из града у правцу планина на Истоку, питао да ли је то тамо Република Српска и три пута добио одговор да је то тамо "источна Босна". Ако ни због чега другог (а има и многих других, јачих разлога) ја данашње Сарајево не желим и не могу да мрзим бар због оних прелепих 8-9 месеци војничког живота, али дефинитивно, са пуном свешћу о тежини онога што ћу написати, тврдим да свако ко мисли да су могући суживот и добри односи са босанским муслиманима има проблема са здравим разумом.

KAKVI BRE BOLAN BOSNJACI, TO SU SRPSKE POTURICE . TO SU SRBI KOJI SU NEKI SILOM NEKI MILOM UZLI MUSLIMANSKU VERU. TO SU TI BOLAN CISTE POTURICE,KUM ALIJA IZEDNEGOVIC POTURICA JE 1993 GODINE MADENUO IME " BOSNJACI" STO NIJE TACNO U BOSNI ,SANDZAKU I CRNOJ GORI ZIVE " POTURICE"

OVI STARIJI ZNAKU U JUGOSLAVIJI ZIVELO PET NARODA BILO SEST REPUBLIKA. SLOVENCI ,HRVATI,SRBI PRAVOSLAVCI I SRBI MUSLIMANI,CRNOGORCI I MAKEDONCI 1991 U RAZGOVORU SA COVEKOM IZ BIH PITAM GA LEPO KOJE JE NACIONALNOSTI I DOBIJAM ODGOVOR MISLIMAN. DALJE U RAZGOVORU MU REKNEM DA SAM JA PRAVOSLAVAC SRBIN, NJEGOVO I DALJE MUSLIMAN PA MORAM DA MU KAZEM DA JE TO VEROISPOVEST. NA KRAJU SAM GA PITAO STA MU BIO PRADEDA DA SE RADPITA PA CEMO DALJE DISKUTOVATI, DALI MU PRADED NIJE BIO SRBIN PTAVOSLAVNE VERE I DA JE UZEO MUSLIMANSKU VERU USTVARI "POTURCIO SE " TAKO DA JE ON NASLEDNIK I POTURICA,SRBIN MUSLIMANSKE VERE.

Срђане, коментар ти је заиста добар, без иједне примједбе. Међутим, пошто сам дуго пратио сва догађања у БиХ од рата до данас желео бих да подсјетим на нешто што многи заборављају. Наиме, послије потписивања Дејтонског мировног споразума за БиХ у Јелисејској палати у Паризу, 14. децембра 1995., бошњачки лидери у Сарајеву су БИЛИ ВЕОМА ЗАДОВОЉНИ и све до 2000 су свим силама бранили дејтонски Устав БиХ и анексе Дејтонског споразума. У исто вријеме, српски политичари у Бањалуци и Палама нису били задовољни дејтонским рјешењем, а поготово не територијалним разграничењем по формули, којом се 49 одсто територије БиХ додјељује Републици Српској, а 51 одсто Федерацији БиХ. Тек кад су високи међународни представници у БиХ почели да својим наметнутим одлукама мијењају уставна рјешења, смјењују српске функционере са одговорних дужности и када је донијета одлука о Дистрикту Брчко, којем је дошло до насилног смањења територије РС од јавно прокламованих 49%, за неколика процента дошло је до промјене расположења међу српским, бошњачким и хрватским лидерима. Срби су послије класичног правног и уставног насиља којег су спроводили Карлос Вестендорп, Педи Ешдаун и Волфганг Петрич стали у одбрану Устава Републике Српске и Устава БиХ, а Бошњаци су, како то у свом коментару наводи Срђен Мишљеновић, преокренули плочи и од 2000 стално атакују на уставна рјешења и заједно са високим представницима се залажу за његову промјену како би "БиХ постала унитарна држава у којој би доминирао и о свему одлучивао тренутно већински бошњачки народ, Државно уређење по вољи једног народа бошњачки и хрватски посланици у првом сазиву вишестраначке скупштине покушано је 14 октобра 1991 када је без присуства 82 српска посланика у Сарајеву изгласана "Декларација о сувереној и независној грађанској држави БиХ, чије је, попут Хрватске, покушано да се из Устава СРБиХ поништи конститутивност српског, хрватског и муслиманског народа. Током рата у септембру 1993 године на сабору у Сарајеву дошло је до преименовања нације - тако што су умјесто Муслиманског народа, проглашен Бошњачки народ.....