Колумне

Рате

Бојана Царановић

26. 09. 2020. у 11:20

И САМА претпоставка о спремности банака да буду на губитку да би помогле грађанима у кризи, звучи невероватно.

Нико то и не очекује. Међутим, представљање мораторијума у отплати кредита као некакву жртву банкарских установа зарад добра клијената у неизвесним временима пандемије - иритира. Бар оне који су протумачили и "ситна слова", па тако схватили да ништа не добијају на поклон, да банка не "части туру" и да ће после паузе морати да плате сваки динар - и више.

Процена УБС је да је укупна вредност заустављених обавеза чак три милијарде евра! Проценти о броју оних који су застој прихватили, први - око 90 одсто дужника, а други десетак одсто мање, свакако нису само резултат добре и правовремене мере.

У првом кругу, многе су корона и пандемија затекле неспремне и уплашене, па им је промакао сам концепт мораторијума. Мислили су, оправдано, да треба да се пријаве банкама ако га прихватају. Заправо је и у марту, и други пут у јулу, примењена обрнута логика - ко се не јави, прихватио је. Они који су желели да наставе са редовном отплатом морали су да зову телефоном, пишу мејлове, или чекају пред експозитурама. Банке су биле дужне једино да на својим сајтовима обавесте клијенте о паузи и дају рок да се он одбије.

Дужници су тако имали обавезу да свакодневно прате сајтове банака, НБС и медија, како би уопште сазнали да мораторијум постоји.

Осим начина пријављивања и конфузног репрезентативног примера отплате, у коме, ко схвати, јасно пише да ће после паузе рате бити веће, а отплата дужа, не треба заборавити ни синдром укорењен у нашем менталитету - све што можеш, одложи за сутра. Тако ће сазнање да код банке ништа нема џабе стићи у октобру са "угојеним" ратама за кредите, картице, минусе...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације